Evropski savet je usvojio paket restriktivnih mera radi suzbijanja ruske agresije u Ukrajini, njenih hibridnih aktivnosti i sistematskog nepoštovanja međunarodnog prava, uključujući ljudska prava.
Paket dodatnih sankcija obuhvata ukupno 34 pojedinca i 47 pravnih subjekata.
Kako se nadaju evropski lideri, mere bi trebalo dodatno da ograniče ruski vojno-industrijski kompleks, smanje prihode Rusije ciljajući njen sistem "flote iz senke", ometaju hibridne pretnje i širenje ruske državne propagande.
"Usvojili smo još jedan paket sankcija kako bismo sproveli dodatni pritisak na Rusiju da okonča rat. Ove mere pogađaju samo srce ruskog vojno-industrijskog kompleksa, njenu flotu iz senke i mreže koje omogućavaju hibridne napade Moskve na Evropu. Istovremeno, radi se na širem, 21. paketu sankcija. Svaka nova mera sužava prostor Rusiji za delovanje. Brojke govore same za sebe. Zapadne sankcije su Rusiju već koštale između 1 i 1,3 biliona evra. Korak po korak, rušimo temelje ruske ratne ekonomije", poručila je Kaja Kalas, visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku EU.
Ruski vojno-industrijski kompleks
EU uvodi restriktivne mere protiv 7 pojedinaca i 21 pravnog subjekta koji podržavaju ruski vojni i industrijski kompleks, kao i njihovih pomagača u trećim zemljama.
Mere se odnose na više proizvođača i dobavljača dronova i druge vojne opreme za ruske oružane snage, uključujući JSC "Lavochkin Research and Production Association", koju je osnovala ruska državna svemirska korporacija "Roscosmos". Na listi se nalaze i kineske kompanije "Shenzhen Minghuaxin" i "Xinxiang Richful Lubricant Additive Company".
"Flote iz senke"
Prihodi od energetike i dalje predstavljaju ključni oslonac ruske ekonomije.
Novi paket mera uključuje sankcije protiv dva pojedinca, Tahira Garajeva i Konstantina Rogača, i 24 pravna subjekta povezana sa transportom i izvozom sirove nafte i naftnih derivata iz Rusije, uključujući aktivnosti preko ruske "flote iz senke". Flota je osmišljena kako bi Rusija zaobišla sankcije EU, a pritom predstavlja pretnju pomorskoj bezbednosti i životnoj sredini.
Na listi se nalaze kompanija "Lukoil-Western Siberia" i brojne firme sa sedištem u Rusiji, Liberiji, Turskoj, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Azerbejdžanu i Hongkongu.
Ruske hibridne aktivnosti
Kako se navodi, Rusija nastavlja da sprovodi "zlonamerne aktivnosti" protiv Evropske unije, njenih država članica i trećih zemalja.
Nove sankcije protiv 10 pojedinaca i jednog pravnog subjekta obuhvataju više istaknutih ruskih "propagandista uključenih u manipulaciju i mešanje u informacioni prostor u inostranstvu", među kojima su Anatolij Kuzičev, Kiril Fedorov, Roman Antonovskij i Marija Volkonskaja, glavna urednica državnog lista "Krymskaya Gazeta".
Kako se navodi, oni su odgovorni za širenje dezinformacija kojima se opravdava, promoviše ili legitimiše ruski rat protiv Ukrajine, kao i za plasiranje neprijateljskih i manipulativnih narativa protiv Kijeva.
Pored toga, Savet je sankcionisao Aleksandru Jost, influenserku na društvenim mrežama koja živi u Rusiji, i Georgija Ševkunova, episkopa Ruske pravoslavne crkve. Na spisku je i Predsednička fondacija za inicijative u kulturi, koja je osnovana ukazom ruskog predsednika Vladimira Putina.
Trovanje Alekseja Navaljnog
U svetlu zajedničkog saopštenja Ujedinjenog Kraljevstva, Švedske, Francuske, Nemačke i Holandije, od 16. februara 2026. godine, o trovanju Alekseja Navaljnog, Savet je na listu sankcija stavio jednu organizaciju i 15 pojedinaca.
Među njima su ruske sudije, tužioci, pripadnici policije, državne bezbednosti (FSB) i medicinsko osoblje, zbog njihove umešanosti u progon, trovanje i smrt ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog.
Nezakonita aneksija Krima i grada Sevastopolja
Savet je odlučio da do 23. juna 2027. produži sankcije koje su uvedene kao odgovor na nezakonitu rusku aneksiju Krima i grada Sevastopolja.
"EU ne priznaje i nastavlja da osuđuje nezakonitu aneksiju Krima i Sevastopolja i smatra to kršenjem međunarodnog prava", navodi se.
Ulaskom u petu godinu rata u Ukrajini, Evropski savet ponovo potvrđuje svoju čvrstu i nepokolebljivu podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica.
Evropska unija će nastaviti da pruža Ukrajini i njenom narodu sveobuhvatnu političku, finansijsku, ekonomsku, humanitarnu, vojnu i diplomatsku podršku, u koordinaciji sa partnerima i saveznicima istomišljenicima.
"Da bi mir bio pravedan i dugoročan, poštovanje nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine predstavlja njegov temelj. Granice se ne smeju menjati silom, agresor ne sme biti nagrađen, a dugoročna bezbednost Ukrajine i njena sposobnost da se brani moraju biti garantovane", zaključuje se u saopštenju.
(EUpravo zato/Europa.eu)