Kipar, podeljena ostrvska zemlja, u kojoj je ruski kapital godinama imao veliku ulogu, uveliko se distancirao od Rusije nakon što je započela rat protiv Ukrajine.
"Do 2023. skoro 43.000 fiktivnih ruskih firmi je zatvoreno, kao i blizu 130.000 bankovnih računa ruskih građana. Između 2015. i 2024. ruski depoziti pali su 87 odsto na 1,5 odsto ukupnih bankovnih depozita", rekao je kiparski ministar spoljnih poslova Konstantinos Kombos.
Rusi su do 2022. bili, nakon Britanaca, najbrojniji turisti na Kipru, oko 20 odsto svih turističkih dolazaka. Danas se broj ruskih turista smanjio za oko 90 procenata.
Kipar je od 90-ih godina prošlog veka bio privlačno odredište za bogate Ruse i oligarhe i danas u toj zemlji, s nešto manje od milion stanovnika, živi oko 120 do 140 hiljada Rusa, koji imaju škole na ruskom jeziku, medije i kulturne institucije. Rusi su naročito brojni u Limasolu, turističkom gradu na južnoj obali ostrva, koji je dobio neformalni naziv "Moskva na Mediteranu".
Teška kriza
Kipar je 2013. godine prošao kroz tešku finansijsku i ekonomsku krizu, došavši na rub bankrota, zbog čega je bio prisiljen da traži pomoć EU i Međunarodnog monetarnog fonda. Tada je za dobijanje međunarodne finansijske pomoći morao da sprovede kontroverznu meru prisilnog oduzimanja velikih bankarskih depozita, što je teško pogodilo ruske državljane i firme. Kipar je nakon toga počeo da nudi bogatim Rusima državljanstvo kako bi zadržao njihov kapital u zemlji.
Novi problemi došli su nakon izbijanja rata u Ukrajini u februaru 2022. godine, kada je Kipar morao da se prilagodi sankcijama EU protiv Rusije, što je dovelo do prekida dugogodišnjih finansijskih veza. Danas, kiparska vlada snažno podržava Ukrajinu i striktno se pridržava sankcija EU protiv Moskve.
"Mi smo po našem iskustvu slični Ukrajini, žrtva smo agresije moćnijeg suseda i Ukrajina će biti prioritet našeg predsedavanja", rekao je Kombos.
Kipar je podeljen od 1974. kada je turska vojska zauzela severnu trećinu ostrva kao odgovor na državni udar kiparskih Grka koji su želeli da ostrvo pripoje Grčkoj. Na severu je proglašena Turska Republika Severni Kipar, koju niko osim Turske ne priznaje. Međunarodna zajednica priznaje celo ostrvo kao Republiku Kipar. Nikozija je jedini podeljeni glavni grad na svetu.
Kipar ima dva cilja
Neposredno pre pridruživanja Evropskoj uniji 1. maja 2004, u aprilu iste godine održan je referendum o planu UN za ujedinjenje ostrva na federalnim osnovama. Plan je odbačen, čemu su uveliko doprinela obećanja EU da će Kipar postati članica bez obzira na ishod referenduma.
Tadašnji komesar za proširenje, Genter Verheugen, optužio je vladu kiparskih Grka da je prevarila Evropsku uniju pretvarajući se da prihvata plan, a istovremeno poziva građane da glasaju protiv.
Velika većina kiparskih Grka, 78 posto, glasala je protiv, dok je 60 posto kiparskih Turaka bilo za. Danas se grčka strana zauzima za federalno uređenje, dok Turci to odbacuju i traže stvaranje dve nezavisne države.
Podela Kipra danas stvara poteškoće u ispunjavanju dva spoljnopolitička cilja - pridruživanje šengenskom prostoru i NATO-u.
Kiparski predsednik Nikos Hristodulidis očekuje pridruživanje Šengenu u prvoj polovini ove godine za vreme predsedavanja.
Kipar je ispunio veliki deo tehničkih zahteva, ali su određene zemlje i dalje zabrinute jer kiparska vlada ne kontroliše u potpunosti svoje granice.
Što se tiče NATO-a, gde je takođe potreban konsenzus svih država članica za proširenje, glavna prepreka za kiparskih ambicija je Turska. Kipar je nakon 2022. prestao da kupuje novo oružje iz Rusije i počeo da modernizuje svoje oružane snage opremom iz zapadnih i drugih partnera.
(EUpravo zato/Index.hr)