Fransoa Bairu suočava se sa ključnim glasanjem o poverenju u parlamentu narednog ponedeljka, koje bi moglo dovesti do pada vlade, kašnjenja budžetskog plana ili čak vanrednih izbora.
Bairu je na funkciju postavljen u decembru prošle godine, od strane predsednika Emanuela Makrona, ali od tada teško održava manjinsku koaliciju u duboko podeljenom parlamentu.
Ako izgubi glasanje, što se u ovom trenutku čini kao najverovatniji ishod, Francusku bi mogla zahvatiti nova faza političke nestabilnosti.
U nastavku su prikazani mogući scenariji koji bi mogli odrediti pravac francuske politike u narednim nedeljama.
Zašto se uopšte glasa o poverenju?
Za razliku od glasanja o nepoverenju koje obično pokreće opozicija, ovaj put je sam Bairu zatražio glasanje, želeći da pokaže da ima legitimitet da upravlja zemljom.
U središtu sukoba nalazi se njegov plan za stabilizaciju javnih finansija. Budžet za 2026. godinu predviđa značajno smanjenje deficita, sa 5,8% na ispod 4,6%, što bi zahtevalo oštre rezove i moguće nove poreze.
Jedna od najnepopularnijih mera je ukidanje dva državna praznika, kao primer navode se Uskršnji ponedeljak i 8. maj, dan kada se obeležava kraj Drugog svetskog rata u Evropi.
Dok Bairu tvrdi da su ove mere neophodne kako bi se zaduženost države zadržala na "održivom nivou", opozicija ih ocenjuje kao previše restriktivne i socijalno nepravedne. Najavljeni su i masovni protesti širom zemlje, zakazani za 10. i 18. septembar.
Šta može da se dogodi?
Najverovatniji scenario: Pad vlade
U ponedeljak će Bairu održati govor u parlamentu, nakon čega sledi debata i glasanje. Potrebno je 289 glasova od ukupno 577 da bi vlada bila oborena.
S obzirom na to da su ekstremna desnica (Nacionalni front), radikalna levica (Nepokorena Francuska), komunisti, zeleni i socijalisti najavili da će glasati protiv premijera, njegov pad se čini izvesnim.
U tom slučaju, Bairu i njegov kabinet morali bi da podnesu ostavku. Vlada bi potom obavljala samo tekuće poslove dok predsednik Makron ne imenuje novog premijera.
Predsednik tada ima nekoliko opcija:
- da imenuje novog premijera iz svoje stranke,
- da predloži nezavisnog kandidata iz civilnog društva,
- ili političku ličnost iz druge partije koja bi mogla da formira koaliciju.
Postoji i mogućnost formiranja tehnokratske vlade, na čelu sa visokim državnim službenikom koji bi bio prihvatljiv za većinu partija.
Međutim, svi ovi scenariji suočavaju se s istim problemom: novi premijer bi vrlo brzo mogao da se suoči sa novim glasanjem o nepoverenju u razjedinjenom parlamentu.
Manje verovatan scenario: Bairu preživljava glasanje
Iako je malo verovatno, Bairu bi mogao da se izvuče ako uspe da postigne dogovor s drugim partijama. Tokom ove nedelje vodiće pregovore sa predstavnicima različitih političkih stranaka.
Ako dobije podršku, njegova strategija smanjenja deficita bi bila potvrđena u principu, ali bi svaka naredna mera morala da se usaglasi sa opozicionim parlamentom.
U tom slučaju, vlada bi opstala, ali bi ostala slaba i suočena sa institucionalnom blokadom.
Mogućnost raspuštanja parlamenta i vanrednih izbora
Od kako je Makron iznenada raspustio parlament 9. juna 2024, Francuska se nalazi u stanju hronične političke nestabilnosti.
U skladu sa ustavom, predsednik sada ponovo ima pravo da raspusti parlament, jer je prošla jednogodišnja zabrana za novo raspuštanje. Vanredni izbori bi morali biti održani u roku od 20 do 40 dana.
Krajnja desnica već duže vreme zagovara ovaj scenario, uverena da bi sada pobedila na izborima, nakon što je osvojila 33% glasova u prvom krugu izbora 2024. godine.
Ipak, u drugom krugu su socijalisti i Makronova centristska koalicija uspele da blokiraju krajnju desnicu u većem broju izbornih jedinica.
Prema najnovijem Ifop istraživanju, 63% građana želi da se parlament raspusti i da se raspišu novi izbori.
Međutim, predsednik Makron je više puta izjavio da mu to nije prvi izbor.
Može li Makron da podnese ostavku?
Zbog ponavljajućih političkih blokada, sve češće se postavlja pitanje da li bi Makron trebalo da podnese ostavku.
Ipak, ta opcija je izuzetno malo verovatna. Sam predsednik je više puta naglasio da će ostati na funkciji do kraja mandata 2027, bez obzira na političke turbulencije.
Lider radikalne levice Žan-Lik Melanšon izjavio je da je "Makron izvor haosa" i pozvao ga na ostavku ako Bairu izgubi glasanje o poverenju 8. septembra.
Melanšon je takođe najavio da će krajem septembra pokrenuti inicijativu za impičment predsednika.
Šta će biti sa budžetom za 2026?
Pad Bairuove vlade automatski bi zaustavio izradu i usvajanje budžeta za 2026. godinu. Novi kabinet bi morao da predstavi revidirani predlog kroz redovnu zakonodavnu proceduru.
U slučaju da vlada ne bude formirana do kraja 2025. godine, postoje pravne mogućnosti da se budžet iz 2025. automatski produži i za narednu godinu.
Ipak, takav privremeni aranžman dodatno bi narušio kredibilitet Francuske u očima kreditnih agencija i Evropske unije.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)