Analitičari ocenjuju da je predsednica Evropske komisije sve češće ulazila u oblasti spoljne politike koje su, prema ugovorima EU, namenjene drugim institucijama i akterima, od američko-izraelskog napada na Iran, preko Ukrajine i Gaze, do američkih carina prema EU.
Kritičari Ursule fon der Lajen njenu reakciju na američko-izraelski rat u Iranu vide kao najnoviji primer "prisvajanja nadležnosti" u spoljnoj politici, iako su formalna diplomatska ovlašćenja Komisije ograničena, a same države članice još uvek traže zajednički odgovor.
Kada je rat počeo američkim napadima na Iran prošle subote, fon der Lajen je bila prvi evropski lider koji je reagovao, ocenivši da su dešavanja u Iranu "izuzetno zabrinjavajuća".
Od tada je na mreži X objavila 12 poruka u vezi sa Iranom i razgovarala sa najmanje 12 lidera iz EU i zemalja Persijskog zaliva, uključujući prestolonaslednike Saudijske Arabije i Bahreina.
Bila je i prvi evropski lider koji je pozvao na "kredibilnu tranziciju" u Iranu, stav koji nije zvanično podržalo svih 27 država članica i koji se poklapa sa pozicijom SAD i Izraela u prilog promeni režima.
U razgovoru za Euronews, izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sa'ar izjavio je da ni njegova zemlja ni SAD ne nameravaju da nameću konkretnog kandidata, ali je naglasio da žele da "stvore uslove na terenu" koji bi omogućili iranskom narodu da ustane protiv režima.
Tri dana nakon prvih napada, fon der Lajen je sazvala "posebni Bezbednosni kolegijum", okupivši svih 27 komesara, uključujući i one čiji resori tradicionalno nisu povezani sa bezbednosnom politikom, poput međugeneracijske pravičnosti i socijalnih prava.
Bezbednosni kolegijum, osnovan prošle godine, navodno je zamišljen da pomogne Komisiji da pređe u "režim pripravnosti" i unapredi razumevanje novih pretnji, uključujući hibridne pretnje. Međutim, sam koncept je mnogima u Briselu i dalje nejasan.
"I dalje ne razumemo šta je to", rekao je jedan zvaničnik Komisije za Euronews.
Očekuje se da će posledice američko-izraelskog rata u Iranu biti u središtu pažnje ove nedelje, kada Fon der Lajen bude predsedavala sastankom Kolegijuma komesara u sredu i kada se u četvrtak bude sastala sa Fatih Birol, izvršnim direktorom International Energy Agency.
"U toku je mutacija ugovora"
Kritičari Ursule fon der Lajen tvrde da je naglasak na "pripravnosti" postao sredstvo za širenje institucionalnih ovlašćenja i jačanje uticaja EU u spoljnoj politici.
Prema pravilima EU, ni Komisija ni njen predsednik nemaju formalnu nadležnost u oblasti spoljne politike. Glavne dužnosti Komisije su predlaganje zakona, nadzor nad njihovom primenom u državama članicama, upravljanje budžetom EU i pregovaranje o međunarodnim sporazumima.
Diplomatsku koordinaciju EU formalno vodi visoka predstavnica za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaja Kallas, dok je predsednik Evropskog Savetal Antonio Košta zadužen za spoljašnje predstavljanje EU među šefovima država i vlada, uključujući zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku.
Objava predsednice komisije na mreži X o telefonskom razgovoru sa predsednikom Ujedinjenih Arapskih Emirata Mohamedom bin Zajedom izazvala je burne reakcije na društvenim mrežama.
"Pokušava da preuzme vođstvo u oblasti koja ne bi trebalo da bude u njenoj nadležnosti", rekao je belgijski poslanik u Evropskom parlamentu Mark Botenga iz grupe Levice.
On tvrdi da Fon der Lajen pokušava da koncentriše moć.
"Ako to radi bez mandata, to joj neće ojačati poziciju", kazao je on.
Španski socijalista Načo Sančez Amor podrugljivo je komentarisao "posebni Bezbednosni kolegijum" i zapitao se da li Komisija jednostrano menja evropske ugovore.
"Šta je uopšte 'bezbednosni kolegijum'? Nedostatak reakcije legitimnih nosilaca ustavnih nadležnosti EU u oblasti bezbednosti i odbrane prilično je neobičan. U toku je mutacija ugovora bez rasprave i procene", naveo je on.
Profesor prava EU na HEC Paris, Alberto Alemano, ocenio je da Fon der Lajenovs "deluje daleko izvan svojih nadležnosti i suprotno ugovorima" kada sa liderima Zaliva razgovara o promeni režima u Iranu.
Pripravnost kao instrument spoljne politike
Alemanno i drugi smatraju da je fon der Lajen postepeno ulazila u domene spoljne politike koje su prema ugovorima rezervisane za druge aktere, naročito u vezi sa ruskim ratom u Ukrajini, sukobom Izraela i Gaze i američkom odlukom da uvede carine EU.
Kada je 2019. preuzela dužnost, bila je kompromisno rešenje, relativno nepoznata u Briselu i sa ograničenom vidljivošću na evropskom nivou.
Od tada je uzastopne krize, poput pandemije kovida-19 ili ruske invazije na Ukrajinu, pretvarala u prilike za jačanje autoriteta Komisije i sopstvene političke prepoznatljivosti.
Njena sposobnost da se nametne u vrhu diplomatije bila je posebno uočljiva prošlog leta, kada je sedela uz evropske lidere i šefove država na sastanku o Ukrajini čiji je domaćin bio američki predsednik Donald Trump.
Njeno mesto na takvom skupu, gde je šefica izvršnog organa EU bila praktično izjednačena sa predsednicima država, bilo je neuobičajeno, jer u institucionalnoj hijerarhiji Brisela Komisija formalno služi nacionalnim vladama.
Iako ju je Tramp javno nazvao "veoma moćnim liderom", istovremeno je EU nametnuo nepovoljan trgovinski sporazum, uz utrostručenje carina na evropski izvoz u SAD i pretnju dodatnim merama.
Fon der Lajen je tako postala lice "trenutka poniženja za Evropu", fotografisana sa podignutim palčevima pored predsednika SAD.
Nakon napada Hamasa na Izrael u oktobru 2023, brzo je stala u odbranu Izraela i premijera Benjamina Netanjahua, što je izazvalo kritike dela poslanika i pojedinih država članica jer nije odražavalo zajednički stav EU 27. Kasnije je posetila Izrael i razgovarala sa Netanjahuom.
"Problem je što je niko ne zaustavlja, što podjednako govori o slabosti aktuelne visoke predstavnice Kaje Kalas i pasivnosti država članica", smatra Alemanno.
Ko donosi konačne odluke?
Ipak, Guntram Volf iz briselskog tink-tenka Bruegel umanjuje kritike, ocenjujući da njena brza reakcija ponekad može biti prednost.
"Ona popunjava vakuum kada je državama članicama teško da reaguju, a ponekad su zaista spore u političkim reakcijama", rekao je Volf.
Prema njegovim rečima, u slučaju Ukrajine preuzela je veoma važnu lidersku ulogu, što treba ceniti i pozitivno vrednovati.
Kako dodaje, širenje njenog uticaja u spoljnoj politici odraz je šireg institucionalnog problema.
"To nije nešto što predsednica Komisije može sama da postigne", rekao je, osvrćući se na njen rani poziv na promenu režima u Iranu.
"To je usko i zahtevno spoljnopolitičko pitanje o kome stav treba da zauzmu države članice, visoka predstavnica i Savet. Trenutno imamo dva predsednika i jednu visoku predstavnicu. Sa institucionalnog stanovišta, bilo bi poželjnije da u suštini postoji jedan predsednik koji donosi ključne odluke", zaključio je Volf.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
