Drugi dan razgovora između Moskve i Kijeva u Ženeva protekao je u znaku opreznog optimizma sa jedne i otvorenog nezadovoljstva sa druge strane.
Dok Bela kuća govori o "značajnom napretku", ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski poručuje da rezultati još nisu dovoljni i da ključna politička pitanja ostaju otvorena.
Vojni okvir bliži dogovoru
Prema rečima Zelenskog, najveći pomak postignut je u vojnom segmentu pregovora.
U trilateralnom formatu, uz posredovanje Sjedinjenih Država, razgovarano je o uspostavljanju mehanizma za praćenje eventualnog prekida vatre.
"Na vojnom planu bliži smo rezultatu, nacrtu sa svim detaljima o tome kako sprovoditi praćenje odmah nakon prekida vatre", naveo je Zelenski, ističući da bi upravo SAD imale vodeću ulogu u nadzoru.
Iz Vašingtona stižu poruke da je dogovoren nastavak razgovora, a američki zvaničnici tvrde da je u Ženevi napravljen konkretan iskorak ka deeskalaciji. Prema navodima američkih medija, izaslanici su već informisali predsednika Donald Tramp o toku razgovora.
Politička pitanja i dalje sporna
Ipak, suštinski politički problemi, status okupiranih teritorija, bezbednosne garancije i budući odnos Kijeva sa NATO, nisu rešeni.
Zelenski je naglasio da Ukrajina insistira da bude uključena u sve razgovore koji se tiču njenog mogućeg članstva u Alijansi.
"Važno je da razgovaraju sa nama o našem mestu u NATO-u. To se nas direktno tiče", poručio je ukrajinski lider, upozorivši da Kijev neće prihvatiti iznenađenja iza zatvorenih vrata.
Moskva, s druge strane, ostaje pri stavu da je širenje NATO-a ključni bezbednosni problem. Ruska strana pregovara u atmosferi pojačanih tenzija sa Zapadom, a portparolka Ministarstva spoljnih poslova upozorila je da je "pogrešna procena" da bi Rusija prihvatila prekid operacija bez čvrstih garancija.
Energetski pritisci na Kijev
Paralelno sa diplomatskim razgovorima, Ukrajina se suočava i sa novim pritiscima u energetskom sektoru.
Mađarska i Slovačka obustavile su isporuke dizela, uslovljavajući nastavak snabdevanja obnovom tranzita ruske nafte preko naftovoda "Družba". Slovački premijer Robert Fico otišao je korak dalje, zapretivši i obustavom isporuke električne energije Ukrajini.
Ovaj potez dodatno komplikuje poziciju Kijeva u trenutku kada nastoji da na diplomatskom frontu obezbedi što povoljniji ishod.
Šta sledi?
I Moskva i Kijev priznaju da su razgovori bili teški, ali očekuju njihov nastavak.
Iako vojni tehnički timovi beleže napredak u definisanju mehanizma kontrole primirja, bez političkog dogovora na najvišem nivou teško je govoriti o trajnijem miru.
Drugi dan pregovora u Ženevi pokazao je da postoji prostor za dogovor o konkretnim koracima ka deeskalaciji, ali i da su ključna pitanja, od teritorijalnog integriteta do bezbednosne arhitekture Evrope, i dalje daleko od konačnog rešenja.
(M.A./EUpravo zato)
