Pad demokratije u Evropi: Ove zemlje su posebno nazadovale - sporni izbori, sloboda medija i vladavina prava

Širom sveta pa i u tradicionalno stabilnim evropskim zemljama zabeleženo je pogoršanje vladavine prava.

Artur Widak/NurPhoto/Shutterstoc / Shutterstock Editorial / Profimedia Međunarodna organizacija IDEA u svom najnovijem izveštaju upotorava na pad demokratije širom sveta, pa i u Evropi, naročito ističući par zemalja koje su nazadovale po pitanju vladavine prava i demokratije

Prema Globalnom izveštaju o stanju demokratije za 2024. godinu koji je 17. septembra objavila Međunarodna organizacija IDEA, kvalitet demokratskih izbora opada širom sveta. Izveštaj uključuje iEvropu.

U godini u kojoj je na birališta izašlo 3 milijardi ljudi, izveštaj je analizirao kvalitet procesa izbora, izlaznost i način na koji su rezultati prihvaćeni, kao i da li su bili shvaćeni ozbiljno ili su doveli do protesta.

Sam fan der Stak, direktor Međunarodnog IDEA programa za Evropu, rezultate je opisao kao "uznemirujuće".

On je za Euronews rekao da je broj birača tokom petnaest godina opao za oko 10 odsto, a da nakon oko petine izbora gubitnik nije prihvatio rezultat.

Do pada demokratičnosti je došlo uprkos mnogim inovacijama koje se širom sveta uvode u izborni proces sa ciljem da ga učine pristupačnijim. Poslednjih godina nekoliko zemalja je snizilo starosnu granicu za glasanje, a Estonija je za potrebe izbora za Evropski parlament uvela i elektronsko glsanje. (Više o tome kako je izgledao proces izbora za Evropski parlament 2024)

Iako Evropa ima bolje rezultate u odnosu naeke druge regione, IDEA neki od pokazatelja zdrave demokratije, uključujući građanske slobode i pristup pravdi, ugroženi.

Evropska vladavina prava zabeležila je primetan pad tokom pet godina, navodi se u izveštaju koji je obuhvatio 221 nacionalni izborni proces održan u 159 zemalja između maja 2020. i aprila 2024. godine.

"U pojedinim evropskim zemljama izvršna vlast vrši pritisak na sudove, stavljajući ih u red ljudi koji ih podržavaju", rekao je Fan der Stak, ističući izražen pritisak na demokratiju u Bugarskoj, Grčkoj, Holandiji, Portugalu i Španiji. Fan der Stak je dodao i da očekuje od nadležnih da će u narednom periodu tome posvetiti više pažnje, jer je to jedna od velikih slabosti demokratije.

Mnoge evropske zemlje zaostaju po pitanju slobode izražavanja i štampe. Kao primeri navode se borba Grčke sa akademskom slobodom i pokušaji vlada u Italiji i Slovačkoj da izvrše pritisak na medije.

Francuska je takođe označena kao država u kojoj ima prostora za zabrinutost zbog toga što su građani, kako je ocenjeno, isključeni iz političkih procesa zbog ekonomskih faktora, odnosno, postoji diskrimninacija na osnovu materijalnog stanja.

Zatvaranje jaza

Izveštaj takođe ukazuje da se jaz između istočne, centralne i zapadne Evrope smanjuje.

"To je dobra vest, jer se Evropa sve više ujedinjuje i ne vidi se tradicionalna podela koju smo imali između starih i novih demokratija", rekao je Fan der Stak.

IDEA, međuvladina organizacija koja podržava demokratiju širom sveta, sugeriše da je mogućnost pridruživanja Uniji ono što pomaže nekim zemljama u razvoju da sustignu one razvijenije.

(M.A./EUpravo zato/euronews.com)