Srbija je od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kojim je 2013. godine dobila status pridružene zemlje u procesu evropskih integracija, otvorila 22 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja. Zatvorena su svega dva.
Iako ovi podaci govore gde se Srbija nalazi u pregovaračkom procesu, ne pružaju precizan odgovor na pitanje koliko je zaista odmakla na putu ka Evropskoj uniji.
Upravo tu transparentnost postaje važna stavka koja razjašnjava stanje između stvarnog stanja reformi i onoga što deo javnosti razume kao napredak.
Šta znači otvoreno poglavlje? Šta se promenilo nakon usvajanja određenog zakona? Koje su preporuke Evropske komisije ispunjene, koje nisu i gde je proces zastao?
Kada odgovori na ova pitanja nisu dovoljno jasni, evropske integracije lako ostaju svedene na političke poruke, brojke i povremene vesti iz Brisela, koje često rezultiraju porastom evroskepticizma.
Zato transparentnost nije samo pitanje dostupnosti informacija. Ona podrazumeva da postoji jasna i ažurirana slika o tome šta je urađeno, šta nije i šta je sledeći korak.
Kako pratiti napredak Srbije u procesu EU integracija?
Informacija iz Brisela ima mnogo. Evropska komisija objavljuje izveštaje i procene, Savet EU usvaja zaključke, evropski zvaničnici govore o napretku ili zastojima, dok domaće institucije donose zakone i akcione planove.
Između pronalaženja podataka provera da li je određeni zakon usvojen i u kojoj se meri primenjuje, kao i šta znači otvaranje odnosno zatvaranje pregovaračkog poglavlja, dug je put za novinara.
Tu nastaje prostor u kojem se gubi šira slika u javnosti.
Za novinara to znači poređenje dokumenata, vraćanje na prethodne procene, proveravanje rokova i traženje odgovora na pitanje šta se zaista promenilo. Za građanina, koji nema ni vremena ni razloga da svakodnevno prati dokumente Evropske komisije, taj zadatak je još teži.
Tu se možda najbolje vidi dragocenost transparentnosti, ne samo staviti dokumenta da, po slovu zakona budu javno dostupni, već i da sve promene u zakonima budu jasno predstavljene i dovoljno ažurne da pokažu gde se proces trenutno nalazi.
Evropske integracije nisu, na kraju, samo proces usklađivanja zakona sa pravom EU. Njihov cilj je promena načina na koji institucije funkcionišu i standarda po kojima društvo živi.
Zbog toga se pravi rezultat ne meri samo onim što je napisano u zakonu, već i onim što se događa nakon njegovog usvajanja.
Kako evropske integracije da postanu razumljive svima
Jedan od problema sa kojim se Srbija suočava jeste i to što je evropske integracije teško približiti ljudima koji nisu profesionalno upućeni u politiku, pravo ili rad evropskih institucija.
Deo građana ideju članstva u EU odbacuje, često bez jasnog odgovora na pitanje šta joj se konkretno zamera. To ne mora nužno da znači odbacivanje evropskih vrednosti ili standarda, već i posledicu toga što je sam proces godinama predstavljen kroz komplikovan jezik, političke poruke i brojke koje je teško povezati sa svakodnevnim životom.
O tome je govorila i evropska komesarka za proširenje Marta Kos, ocenjujući da je jedan od nedostataka dosadašnjeg procesa pristupanja bio to što su koristi članstva u Evropskoj uniji građanima često delovale predaleko.
Govoreći na forumu "EU Meets the Balkans 2025", podsetila je da se od političkih lidera tražilo da ulažu politički kapital u velike reforme, a da istovremeno nisu uvek uspevali da pokažu kako te promene već kratkoročno mogu da utiču na život građana.
Kos je pritom naglasila da evropske integracije ne mogu biti proces koji se odvija samo "odozgo nadole", već da u njemu mora da učestvuje čitavo društvo i da građani moraju da osećaju da imaju svoj udeo u tom procesu.
Upravo zato transparentnost ima još jednu važnu ulogu, da ono što se dešava u procesu evropskih integracija bude objašnjeno jednostavnim jezikom i jasno vidljivo.
Ako građanin može da vidi koji je zakon promenjen, šta je time postignuto, koje je poglavlje otvoreno ili zatvoreno i šta to konkretno znači za njegov život, evropske integracije više nisu apstraktan proces.
Postaju nešto što može da razume, prati i o čemu može da formira stav na osnovu činjenica.
Transparentnost prikazuje rezultate "crno na belo"
Transparentnost je važna i zato što evropske integracije ne bi trebalo da budu proces koji razumeju samo pregovarački timovi, državni službenici i stručnjaci za evropsko pravo.
Za građane se iza pregovaračkih poglavlja kriju vrlo konkretne promene.
Pravila o zaštiti životne sredine utiču na kvalitet vazduha i vode. Standardi bezbednosti hrane i zaštite potrošača menjaju način na koji građani ostvaruju svoja prava. Reforma pravosuđa određuje koliko je efikasno moguće zaštititi ta prava.
Zato nije dovoljno građanima reći da zemlja "napreduje". Važno je objasniti u čemu napreduje i šta se zbog toga menja u svakodnevnom životu i to tako da razume i profesor na fakultetu i zemljoradnik koji živi od poljoprivrede.
Prostor za, često, pogrešna tumačenja dovodi do širenja pogrešnog shvatanja procesa evrointegracija. Kada građani ne mogu lako da provere šta je urađeno, a šta nije, različita politička tumačenja postaju važnija od samih činjenica.
Iz toga proističe pogrešno shvatanje da "Brisel stalno postavlja nove uslove i čini članstvo nedostižnim".
Transparentnost to rešava tako što jasnije predstavljeni podaci smanjuju prostor za kriva tumačenja. Što je proces razumljiviji, lakše je videti i zašto se određene reforme traže i šta one donose.
(EUpravo zato.rs)