Prema nedavnom istraživanju Evropske komisije, koju je sprovela litvanska agencija "Visionary Analytics", čak 30 posto radnika u EU koristi alate veštačke inteligencije (AI) u svakodnevnom radu.
Iako mnogi zaposleni smatraju da im ovaj alat olakšava zadatke, stručnjaci upozoravaju na rastuće rizike od prekomernog nadzora i gubitka autonomije, naročito nakon objavljivanja podataka da se ovi AI alati koriste za automatizaciju odluka koje su tradicionalno donosili menadžeri.
Dok kompanije hvale efikasnost novih tehnologija, sindikati upozoravaju da radnici gube kontrolu nad sopstvenim pravima i zahtevaju od EU novu regulativu koja bi obezbedila veću transparentnost i zaštitu.
Prema istraživanju sprovedenom za Evropsku komisiju, četvrtina radnih mesta u EU već koristi algoritme ili AI sisteme za donošenje odluka koje su nekada bile isključivo u rukama menadžera.
Alati se primenjuju u zapošljavanju, raspoređivanju radnih zadataka, davanju uputstava zaposlenima, nadzoru i proceni učinka. Dok su ovakvi sistemi dugo bili karakteristični za platforme poput Uber-a i Lyft-a, sada se sve više uvode i u tradicionalna zanimanja.
Povećana automatizacija izaziva zabrinutost sindikata i stručnjaka za radna prava. Radnici se sve češće suočavaju sa nadzorom, potencijalno nefer odlukama i nedostatkom transparentnosti u radu algoritama.
U tom kontekstu, sindikati širom Evrope pozivaju na donošenje zakona koji jasno definišu prava zaposlenih u digitalizovanom i algoritamski upravljanom radnom okruženju.
Može li AI da preuzme posao čoveka i zameni ga?
Zajednički izveštaj Evropske komisije i Međunarodne organizacije rada (ILO) otkriva da francuski logistički sektor koristi alate sa veštačkom inteligencijom za planiranje ruta, koji vozačima u realnom vremenu daju informacije o saobraćaju i lokacijama isporuke ali to, upozoravaju autori, može dovesti do opsežnog nadzora i praćenja vozača.
Evropska konfederacija sindikata (ETUC) saopštila je da se njeni članovi bore da u kolektivne ugovore uključe odredbe koje bi zaposlenima garantovale pravo da znaju koji se algoritmi koriste na njihovim radnim mestima i kako oni utiču na njihov rad.
"To je nova i zahtevna tema, a mnogi sindikati zapravo nemaju dovoljno stručnosti ni kapaciteta da se njome bave", izjavila je za Euronews Next Tea Jarč, konfederalna sekretarka Evropske konfederacije sindikata (ETUC).
S druge strane, Alesio Bertolini, istraživač sa Oksfordskog instituta za internet u Ujedinjenom Kraljevstvu, kaže da algoritamsko upravljanje postoji još od devedesetih, ali da sa novim talasom razvoja veštačke inteligencije ponovo dobija na snazi.
"U narednim godinama videćemo još sofisticiranije verzije algoritama, koji će biti još prisutniji na radnim mestima", rekao je Bertolini.
Situacija u državama članicama EU
Prema podacima organizacije Uni Europa, koja predstavlja više od 7 miliona radnika u Evropskoj uniji, širom Evrope je potpisano 23 kolektivna ugovora koji u nekoj meri pominju algoritamsko upravljanje.
Među sindikatima koji su uspešno pregovarali ove sporazume nalaze se Španska radnička komisija (CCOO), Opšti savez radnika (UGT) i Danska unija radnika (3F).
Kako je navela Tea Jarč, ovi sindikati su angažovali spoljne stručnjake koji su im pomogli u izradi ugovora, ali su to mogli da urade samo zato što su imali dovoljan budžet, što mnogi drugi sindikati ne mogu da priušte.
· Danska - kolektivni ugovori i obaveze poslodavaca
U Danskoj, sindikati su odigrali ključnu ulogu u implementaciji kolektivnih ugovora koji proširuju prava radnika u vezi sa AI. Poslodavci su obavezni da objasne odluke koje donose algoritmi i da omoguće radnicima da ospore takve odluke kroz interne mehanizme za rešavanje sporova.
Ovaj model pokazuje kako industrijski pregovori i sindikalni pritisak mogu da doprinesu zaštiti prava zaposlenih u sektoru koji je sve više digitalizovan.
· Italija - sveobuhvatan zakon o AI
Italija je prva zemlja u EU koja je usvojila sveobuhvatan zakon o veštačkoj inteligenciji. Novi propis uvodi stroge kontrole upotrebe AI, uključujući obavezu ljudske kontrole nad algoritamskim odlukama u radnom okruženju.
Zakon posebno štiti sektore kao što su zdravstvo i obrazovanje, a kršenje pravila može dovesti i do kaznenih sankcija. Ova inicijativa pokazuje kako nacionalni zakoni mogu dodatno pojačati zaštitu radnika iznad nivoa EU regulative, preneo je Gardijan.
· Španija - transparentnost i označavanje sadržaja
Španija je uvela zakon kojim se od kompanija zahteva da jasno označe sadržaj generisan AI tehnologijama, kako bi se sprečila zloupotreba i obezbedila zaštita radnika.
Praksa uključuje i obavezu objašnjenja odluka algoritama i uvođenje procedura za pritužbe zaposlenih, što doprinosi transparentnijem i pravednijem radnom okruženju.
· Nemačka - procena rizika i obuka zaposlenih
U Nemačkoj, zakonodavni okvir zahteva da poslodavci koji koriste AI u radnom okruženju sprovedu detaljnu procenu rizika, osiguraju ljudsku kontrolu nad algoritamskim odlukama i obezbede zaposlenima obuku za rad sa AI tehnologijama.
Time se nastoji balansirati produktivnost koju AI donosi i očuvanje prava radnika, uključujući pravo na pritužbu i transparentnost.
· Finska - obuka i obaveštenja za zaposlene
Finska primenjuje sličan model, sa fokusom na edukaciju zaposlenih i pravovremeno obaveštavanje o promenama u upotrebi AI sistema. Cilj je da zaposleni razumeju kako algoritmi utiču na njihove zadatke i da mogu efikasno sarađivati sa tehnologijama, čime se povećava sigurnost i osećaj kontrole nad radnim procesima.
Primena veštačke inteligencije u radnom okruženju u EU donosi velike prednosti, uključujući povećanu efikasnost i produktivnost, ali istovremeno stvara rizike po prava radnika. Sindikati širom Evrope zahtevaju zakonsku zaštitu, transparentnost i ljudsku kontrolu nad AI sistemima, smatraju stručnjaci saglasni sa ovim zahtevima.
Dok EU postavlja zajedničke standarde kroz AI Act, nacionalni zakoni u Italiji, Španiji, Danskoj, Nemačkoj i Finskoj pokazuju da se praksa razlikuje i da je dodatna zaštita radnika neophodna kako bi digitalizacija i automatizacija bila održiva i pravedna.
(EUpravo zato.rs)