Sa kripto-berze Binance krajem oktobra ukradene su kriptovalute vredne oko 6,3 milijarde dolara. Najveći deo novca povučen je za dvadesetak minuta. FBI je saopštio da iza napada stoji severnokorejska hakerska grupa, dok je Binance obećao da će nadoknaditi gubitke korisnika.
Napad se dogodio u 29. oktobra i prema analizama transakcija, najveći deo sredstava prebačen je iz novčanika berze u prvih dvadesetak minuta, preko više blokčejn mreža. Nekoliko sati kasnije usledio je još jedan, manji talas isplata.
Kompanije koje prate kretanje kriptovaluta navode da je napad pripreman unapred. Prema njihovim analizama, napadači su bar par dana pre isprobavali program za prebacivanje novca na probnim novčanicima.
Razmere krađe su velike i za kriptotržište gde je već bilo sličnih slučajeva poput napada na Bybit berzu u februaru 2025. Kada je ukradeno oko 1,5 milijardi dolara.
Kako su napadači pristupili sistemu?
Binance je najpre saopštio da je napad možda počeo preko kompromitovanog laptopa jednog od inženjera koji održavaju sistem. Preko tog računara, prema prvim nalazima, napadači su mogli da pristupe internom servisu i šalju neovlašćene naloge za isplatu.
U međuvremenu je kompanija navela da su otkrivena i druga mesta proboja, kao i da je u napadu učestvovalo više osoba.
Binance tvrdi da nema dokaza da su ukradeni privatni ključevi kojima se odobravaju transakcije. Jedna od pretpostavki analitičara jeste da su napadači, umesto direktne krađe ključeva, uspeli da zloupotrebe interni sistem koji odobrava isplate. Ako se to potvrdi, slučaj će pokazati da ozbiljan bezbednosni propust ne mora da počne u samom kripto-novčaniku, već i u računaru ili servisu koji sa njim komunicira.
Gde su sredstva završila?
Deo ukradenog novca brzo je blokiran. Veliki deo sredstava bio je u kriptovalutama čija je vrednost vezana za dolar, kao što su USDT i USDC. Njihovi izdavači imaju mogućnost da zamrznu sredstva na određenim adresama, pa je do sada blokirano blizu tri milijarde dolara.
Sa bitkoinom i etrom situacija je drugačija, jer ne postoji jedan izdavalac koji može jednostavno da zaustavi prenos tih valuta. Zbog toga su napadači deo sredstava menjali za etar i prebacivali ih između različitih adresa i mreža. Prema analizama kompanija koje prate transakcije, više od tri milijarde dolara i dalje nije blokirano.
Prebacivanje novca uglavnom se odvija automatski, kroz veliki broj manjih transakcija. U jednom slučaju zabeleženo je više od hiljadu transfera sa različitim iznosima. Iz javno dostupnih podataka ne može se zaključiti da li se koriste alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji ili uobičajene automatizovane skripte.
Zbog ovog napada cena bitkoina je pala, dok je BNB, kriptovaluta povezana sa Binanceom, u jednom trenutku izgubio oko sedam do osam odsto vrednosti. Berza je saopštila da je izdvojila sredstva za pokrivanje gubitaka i da je tokom vikenda počela postepeno da omogućava isplate korisnicima.
Pretpostavlja se da je napad izvršen iz Severne Koreje
Američki FBI saopštio je u subotu da iza krađe stoji grupa TraderTraitor, koju povezuje sa Severnom Korejom. Ista grupa ranije je povezivana sa napadom na Bybit, kao i sa krađom oko 300 miliona dolara sa japanske berze DMM Bitcoin.
Jedan od načina na koji ova grupa dolazi do pristupa sistemima jeste kontaktiranje zaposlenih, između ostalog i putem lažnih ponuda za posao. Takvi napadi su posebno nezgodni jer ne moraju da počnu probijanjem tehničke zaštite, već prevarom osobe koja već ima pristup sistemu.
Američke vlasti već godinama povezuju krađe kriptovaluta koje pripisuju severnokorejskim grupama sa finansiranjem državnih programa naoružanja.
Uticaj na evropsko tržište
Binance trenutno nema dozvolu za pružanje kripto-usluga prema pravilima Evropske unije poznatim kao MiCA. Kompanija je ranije podnela zahtev u Grčkoj, ali ga je u junu povukla. Po isteku prelaznog roka 1. jula 2026, počela je da ograničava pojedine usluge za korisnike u EU.
MiCA predviđa obaveze za pružaoce kriptousluga, uključujući i odgovornost u određenim slučajevima gubitka imovine koju čuvaju za klijente. Na licencirane pružaoce primenjuju se i pravila DORA, koja se odnose na upravljanje informacionim rizicima, testiranje sistema i prijavljivanje ozbiljnih incidenata.
Binance je najavio da će gubitke pokriti svojim sredstvima. Ipak, za korisnike je važno da znaju da li platforma na kojoj čuvaju novac ima odgovarajuću dozvolu, ko nadzire njen rad i kakva zaštita postoji u slučaju napada.
Mehanizmi sajber napada kroz zaposlene
Pouka ovog napada nije ograničena na kriptovalute. Ako zaposleni preko svog računara može da pristupi važnim internim servisima ili pokrene osetljive operacije, taj računar postaje jedan od mogućih puteva napada. To je važno i za banke, telekomunikacione kompanije i IT firme, uključujući domaće timove koji rade za strane klijente.
Posebnu pažnju zaslužuje i to kakva ovlašćenja imaju softverski alati koje zaposleni koriste. Danas su tu i asistenti i agenti zasnovani na veštačkoj inteligenciji, koji u nekim firmama mogu da pristupaju kodu, dokumentima, poslovnim nalozima ili servisima u oblaku. To ne znači da je veštačka inteligencija korišćena u napadu na Binance, već da je pitanje kontrole pristupa sve važnije.
Zato bi kompanije trebalo redovno da proveravaju koje radnje jedan korisnički nalog, računar ili automatizovani alat može da pokrene i da li su za osetljive operacije potrebne dodatne provere. To je praktično bezbednosno pitanje koje je od važnosti za celu kompaniju.