Počela je nova školska godina i to je jedna od najaktulenijih tema u javnosti ovih dana.
Raspust se završio, a đake i roditelje more različite školske brige, od nabavke udžbenika i pribora, do domaćih koji možda nisu zavrešni...
Svakako počinju obeveze, manje slobodnog vremena i igre, bar za decu koja sedaju u srpske školske klupe.
Na severu kontineta, u Švedskoj, najvažnije je da deca školu ne doživljavaju kao stres, sve je prilagođeno njima i strogo se vodi računa o ravnopravnosti, jednakosti, isticanju sličnosti - a ne razlika. Najviše se brine o tome da deca budu odmorna, srećna i zadovoljna.
Emilija Čukić, poreklom iz Srbije, već duži niz godina živi u Švedskoj i predaje fizičko vaspitanje u jednoj školi u Stokholmu.
Ona za EUpravo zato kaže da je obrazovanje u Švedskoj besplatno, da se veoma vodi računa o inkluziji, deca iz škole ne nose knjige ni pribor, sve je digitalizovano, ručak i prevoz đaka su besplatni, mada ima nekih odstupanja od grada do grada i od škole do škole.
Prema njenim rečima, obrazovanje u Švedskoj dosta se razlikuje od našeg.
"Pre svega, domaćeg nema, sve se završava tokom nastave i aktivnosti u školi, a domaći se zadaju u izuzetnim slučajevima", navodi naša sagovornica.
Školska godina počinje sredinom avgusta i završava se sredinom juna, dok su nastavnici tada takođe na raspustu i nemaju obavezu dolaska u školu.
Nastavnici u školu dolaze nekoliko dana pre početka godine i u školama ostaju i nekoliko dana nakon što se učenici raspuste.
Profesorka Čukić napominje da postoje izvesne razlike u školama širom zemlje, ali jedno je zajedničko:
"Kada ste građanin koji u Švedskoj plaća porez, škola ne sme da vam traži nikakav novac. Deca imaju pravo na besplatno obrazovanje", kaže ona.
Navodi da pojedine škole imaju svoje autobuse kojima prevoze decu od vrata do vrata. Đaci do 11 godina, koji idu u škole koje nemaju svoj prevoz, voze se javnim, ali besplatno.
"Sva deca u školama imaju besplatan ručak. Postoje i organizovani doručak i užina za decu koja su u produženom boravku, a to se, kao i kod nas, uglavnom nešto plaća. Obaveze se završavaju u školi, a samo u određenim slučajevima, iz švedskog jezika ili matematike, ima domaćeg, ali vrlo retko", navodi Čukić.
Od razlika između naših i škola u Švedskoj, ističe i to što se knjige i pribor ne nose od kuće, niti kući iz škole.
"Sve je uglavnom digitalizovano, i ono što u kasnijim razredima, od petog nadalje, treba da se uradi od kuće, radi se preko Google classroom-a. Možda baš zbog toga, ovdašnja deca, prema mom mišljenju, ružno pišu. To, na primer, vidim kao neki nedostatak u sistemu. I drugi su to uvideli, pa se od prošle godine sve više vraćaju olovke i knjige", pojašnjava profesorka.
Crvena, svetlo i tamno zelena za opisno ocenjivanje, ponavljanja nema
Prema njenim rečima, do 6. razreda nema ocenjivanja, već je ono opisno.
"Crvenom bojom se opisuje lošije znanje, svetlo zelenom srednje, a tamno zelenom odlično. Kasnije, ocene idu od A do F. U tom slučaju A je petica, a F jedinica. Ovde učenici ne ponavljaju razred, a učenici koji su došli iz drugih zemalja imaju pravo da uče svoj maternji jezik. Osnovna škola traje 9 godina, a srednja 3", priča naša sagovornica.
Plivanje je obavezno
Kao nastavnica fizičkog vaspitanja, Emilija kaže da se fizičke aktivnosti kod dece podstiču, a da u zavisnosti od godišnjeg doba, deca uče različite sportove.
Zimi su to recimo skijanje i klizanje, dok se u toplijim mesecima uči, između ostalog, plivanje.
"Ovde je to obaveza. Morate da znate da plivate i sa decom se na tome dosta radi. Ko ne zna, dobija nezadovoljavajuću ocenu", priča ona.
Škola se prilagođava deci
Ono što se u Švedskoj potencira, to je jednakost, isticanje sličnosti, a ne razlika, zabrana diskriminacije po bilo kom osnovu, a škole se prilagođavaju deci i njihovim poterbama.
"Posebna pažnja obraća se inkluziji. Deci koja imaju poteškoće obezbeđena je podrška, strogo se vodi računa da nečija osećanja ne budu povređena", navodi Čukić.
Do pet radnih dana odsustva iz škole, nije potrebno nikakvo opravdanje lekara.
"Roditelj preko aplikacije javlja da će dete izostati i nije potrebno da se to opravda potvrdom lekara. Isto važi i za nas zaposlene - ako ste bolesni, jednostavno javite da niste u situaciji da dođete, dok je preko pet dana potrebna potvrda lekara", kaže ona.
Prema njenim rečima, prvih nedelju dana deca se u školi zadržavaju kraće, i to je neki period prilagođavanja. Tada se deca više druže, igraju, imaju neke opuštenije aktivnosti.
Nema klasičnih ekskurzija
Profesorka Čukić kaže da klasičnih ekskurzija nema, a ukoliko učenici žele da odu sa školom u neki zabavni park ili negde drugde, postoji jedan zanimljiv koncept.
"Tada ih učimo da bi za to trebalo na neki način da zarade. Uglavnom prave i prodaju kolače i sokove ili nešto slično, a zarada ide za organizaciju željenog izleta. Tako se nauče vrednostima kao i odgovornosti", priča ona.
Kaže da u školama u Švedskoj, u učionicama deca imaju svoj kutak, trosed ili dvosed, neku fotelju...
"To je sve sa ciljem da se ne premore, da znaju da imaju pravo na odmor od školske klupe, dok u nekim školama ima i posebnih soba za slobodnije aktivnosti i odmor", kaže naša sagovornica.
Srpski obrazovni sistem ima prednosti u odnosu na švedski
Emilija Čukić je svoje obrazovanje, od osnovnog do fakulteta završila u Srbiji i kaže da, prema njenom mišljenju, švedski koncept ima i nedostatke.
"Možda je to previše slobode, digitalizacija, nedostatak domaćih... Sve u svemu, smatram da srpske škole i te kako imaju neke stvari koje su po mom mišljenju bolje u smislu stečenog znanja i veština", pojašnjava ona.
Nakon godina iskustva i rada sa decom, kaže da se u Švedskoj ne posvećuje dovoljno pažnje deci koja imaju talente, koja mogu više i naprednija su u odnosu na generaciju.
"Moj utisak je da je fokus na deci kojoj je potrebna dodatna pomoć, dok su deca koja imaju potencijal, možda malo zapostavljena. Nastavnici ih ne podstiču na više, nego deluje da, kakav god uspeh da ostvare, to je dovoljno. U Srbiji to nije slučaj", zaključuje naša sagovornica.
(M.A./EUpravo zato)