Mesec je mnogo više od običnog ukrasa na noćnom nebu.
Kada bi iznenada nestao, to bi imalo dalekosežne posledice po Zemlju: plimu i oseku, klimu i ekosisteme.
Milijardama godina Mesec kruži oko Zemlje. Na prosečnoj udaljenosti od oko 384.400 kilometara, on oblikuje život na našoj planeti mnogo više nego što mislimo.
Povodom Međunarodnog dana Meseca, koji se svake godine obeležava 20. jula, nemačka agencija dpa pripremila je naučni osvrt na pitanje: Šta bi se dogodilo kada bi naš satelit iznenada nestao?
Odgovor Nase, američke svemirske agencije, potpuno je jasan: Zemlja bi postala sasvim drugačije mesto.
Neke posledice bile bi primetne odmah, poput mnogo tamnijih noći i znatno slabije plime.
Druge, poput promena stabilnosti Zemljine ose ili njene rotacije, odvijale bi se tokom dugih ili izuzetno dugih vremenskih perioda.
Slabija plima i nepredvidiva godišnja doba
Mesec je jedini prirodni satelit Zemlje. Iako na samom Mesecu život nije moguć jer nema atmosferu, on ima ključnu ulogu u održavanju života na Zemlji.
Njegova gravitaciona sila deluje kao stabilizator Zemljine ose. Ta osa je trenutno nagnuta pod uglom od približno 23,5 stepena u odnosu na Zemljinu orbitu oko Sunca, a upravo taj nagib omogućava smenu godišnjih doba na severnoj i južnoj hemisferi.
Kada bi Zemljin prirodni satelit nestao, nagib Zemljine ose postao bi znatno manje stabilan. Prema proračunima Kraljevske opservatorije u Griniču, mogao bi čak i značajno da osciluje.
U najekstremnijem scenariju, Zemljina osa mogla bi da bude gotovo potpuno uspravna, što bi značilo da godišnja doba gotovo ne bi ni postojala. Ako bi se, pak, više nagnula u drugom smeru, pojedini delovi planete mogli bi da se suoče sa mnogo intenzivnijim letima, oštrijim zimama ili čak ledenim dobima.
Gravitaciona sila Meseca glavni je pokretač plime i oseke.
"Sunce takođe utiče na plimu i oseku, ali je njegov uticaj približno upola slabiji od Mesečevog", rekao je Martin Knapmajer iz Nemačkog centra za vazduhoplovstvo i svemirska istraživanja (DLR).
To znači da bi bez Meseca plima i oseka bile znatno slabije. Obalni ekosistemi koji zavise od redovnog smenjivanja plime i oseke pretrpeli bi velike promene. Vrste poput školjki, morskih zvezda, puževa i brojnih rakova mogle bi da izgube svoja staništa.
Dani bi bez Meseca postajali sve duži
Mesec utiče na našu planetu i na još jedan način. Tokom milijardi godina njegova gravitaciona sila postepeno je usporavala Zemljinu rotaciju, od svega nekoliko sati, koliko je trajao dan u dalekoj prošlosti, do današnjih 24 sata.
Kada bi Mesec nestao, dužina dana u početku bi ostala ista.
"Međutim, Sunce bi vremenom nastavilo da usporava Zemljinu rotaciju, sve dok, možda za nekoliko milijardi godina, Zemlja ne bi bila stalno okrenuta istom stranom prema Suncu, baš kao što Mesec danas Zemlji uvek pokazuje isto lice", dodao je Knapmajer.
Životinjski svet odmah bi osetio posledice nestanka Meseca. Mnoge noćne vrste orijentišu se pomoću mesečine ili su svoje lovačko i reproduktivno ponašanje prilagodile lunarnom ciklusu.
Bez Meseca noći bi bile znatno tamnije. Pojedinim predatorima bilo bi teže da pronađu plen, dok bi druge vrste mogle da imaju koristi od dodatnog mraka. Takve promene mogle bi značajno da izmene postojeće ekosisteme.
(EUpravo zato/Index.hr)