DNK analiza semena iz toaleta otkrila im je da je ono genetski identično savremenom grožđu pino noar. Drugim rečima, sorta koja se danas koristi za neka od najpoznatijih crvenih vina sveta praktično nije promenjena više od šest vekova.
Tajna dugovečnosti sorte
U studiji su učestvovali istraživači sa Univerziteta u Tuluzu i Instituta za evolutivne nauke u Monpeljeu u Francuskoj, a rezultati su objavljeni u časopisu Nature Communications.
Naučnici su ispitali oko 50 semenki grožđa sa koje datiraju od bronzanog do srednjovekovnog doba. Korišćenjem savremenih tehnika sekvenciranja DNK, uspeli su da rekonstituišu genetske profile semenki i uporede ih sa genomima današnjih sorti grožđa.
Ono što im je posebno privuklo pažnju jeste činjenica da je jedno od ovih semena, pronađeno u latrini bolnice iz 15. veka u Valensijen na jugu Francuske, imalo identičnu genetsku podudarnost sa modernom sortom pino noir.
Kako je moguće da sorta ostane toliko nepromenjena kroz vekove?
Tajna leži u tehnikama starog vinogradarstva. Dok seme proizvodi genetski različite biljke, vinogradari u srednjem veku su primenjivali vegetativnu reprodukciju, tj. kloniranje reznicama. Tako su očuvali željene karakteristike biljke: aromu, boju, veličinu.
Zahvaljujući ovoj tehnici, pino noar je ostao praktično isti.
Ovo istraživanje nam otkriva i koliko su srednjovekovni vinogradari bili praktični i strpljivi naučnici svog doba, ali i kako savremena arheologija zajedno sa modernim tehnologijama može da oživi istoriju u tanjiru ili čaši.
(EUpravo zato)