Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen toliko je posvećena ideji da njeni unuci ne koriste društvene mreže da, čini se, nije proverila da li za to postoji pravni osnov.
Poslednjih nedelja skrenula je pažnju javnosti svojim zalaganjem za uvođenje minimalne starosne granice za korišćenje društvenih mreža u Evropskoj uniji, piše Politiko.
Pozivajući se na sve veći pritisak iz prestonica EU da se definiše "digitalna punoletnost", fon der Lajen je na jednom događaju u Njujorku izjavila:
"Kao majka sedmoro dece i baka petoro unučadi, delim to mišljenje. Svi se slažemo da mladi treba da napune određene godine pre nego što počnu da puše, piju ili pristupaju sadržajima za odrasle. Isto bi trebalo da važi i za društvene mreže", kazala je ona.
Međutim, fon der Lajen je zanemarila ključnu činjenicu: nacionalne vlade, a ne EU, određuju starosne granice za alkohol i duvan. Prema pravnim osnovama Unije, Komisija može da koordinira zdravstvene politike, ali ne i da donosi jedinstvena pravila za celu EU.
"Postavlja se ozbiljno pitanje da li EU uopšte ima nadležnost za tako nešto", rekao je Piter Kredoč, partner u advokatskoj kancelariji Keller & Heckman u Briselu, koja savetuje kompanije koje se bave društvenim mrežama.
Fon der Lajen je u svom godišnjem govoru o stanju Unije najavila da će formirati stručnu grupu koja će istražiti da li i kako bi takva zabrana mogla da se sprovede, ali mnoga pitanja i dalje ostaju otvorena, od nivoa autonomije država članica do samog obima zabrane.
Podsetimo, portparol Komisije Tomas Renje još u junu je izjavio da zabrana na nivou EU "nije nešto čime se Evropska komisija bavi. To nije pravac u kom idemo. Zašto? Jer je to u nadležnosti država članica."
Čini se da se taj stav nije promenio.
"Trenutno ne vidimo pravni osnov za usklađenu zabranu društvenih mreža za decu na nivou cele EU", potvrdila je Fabiola Bas Palomares iz organizacije Eurochild, koja se bavi zaštitom dečjih prava.
Mnogo zakona, malo rešenja
Kao jedan od mogućih pravnih osnova pominje se Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR), koja postavlja 13 godina kao donju granicu za pristanak maloletnika na obradu ličnih podataka.
Ipak, ta uredba dopušta državama članicama da tu granicu podignu. Stručnjaci upozoravaju da GDPR nije zamišljen kao alat za nametanje "digitalne punoletnosti".
Druga opcija je revizija Direktive o audiovizuelnim medijskim uslugama, koja se odnosi na platforme za deljenje video sadržaja i biće razmatrana naredne godine.
Ipak, kao direktiva, ona ostavlja državama članicama mnogo slobode u primeni i primarno je usmerena na zaštitu dece od sadržaja za odrasle, a ne na potpunu zabranu pristupa društvenim mrežama.
Pominje se i Akt o digitalnim uslugama, ali smernice u okviru tog akta nisu obavezujuće i prepustile su određivanje starosnih ograničenja pojedinačnim državama članicama.
Portparol Renje je prošle nedelje naglasio da taj akt "nije pravni osnov koji bi omogućio uvođenje minimalne starosne granice".
U pripremi je i Akt o digitalnoj pravičnosti, ali stručnjaci smatraju da je prekasno da se u njega unesu tako velike izmene.
Mogu li i da li bi trebalo?
Upozorenja o zdravstvenim rizicima i zavisnosti dece od društvenih mreža dolaze sa svih strana, od evropskih zvaničnika i vlada, do zdravstvenih stručnjaka. Ipak, mnogi sumnjaju da je potpuna zabrana pravi put.
Fabiola Bas Palomares ističe da je takva zabrana u suprotnosti sa dečjim pravima na "zaštitu, informisanje, obrazovanje, slobodu izražavanja i igru", koja su "u velikoj meri omogućena upravo kroz društvene mreže".
"Zabrana društvenih mreža predstavljala bi neproporcionalno ograničenje dečjih prava i možda bi ih gurnula ka još rizičnijim situacijama, uz manji nadzor", rekla je ona.
"Pre nego što se posegne za proizvoljnim starosnim ograničenjima, EU bi trebalo da se fokusira na unapređivanje i bolje korišćenje alata koje već ima na raspolaganju", zaključila je Bas Palomares.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)