Skoro 75 odsto otpada od hrane u Evropi trenutno završava na deponijama ili u postrojenjima za spaljivanje, upozorava studija Konzorcijuma za bioindustriju koja ističe da je potrebno sakupiti dodatnih 40 miliona tona biootpada godišnje kako bi se ispunili ciljevi za 2035. godinu.
Izveštaj Konzorcijuma za bioindustriju (BIC), objavljen u saradnji sa organizacijom "Zero Waste Europe", otkriva da je stopa sakupljanja otpada od hrane u EU u 2022. godini iznosila samo 26 odsto, dok je stopa sakupljanja ukupnog biootpada, uključujući baštenski otpad, manja od polovine i iznosi 46 procenata.
Dve trećine članica EU već su primile izveštaje o ranom upozorenju da rizikuju da ne ispune cilj za 2025. godinu, koji predviđa pripremu 55 odsto komunalnog otpada za ponovnu upotrebu ili reciklažu, a niska stopa sakupljanja biootpada identifikovana je kao značajan faktor.
Ovo se dešava uprkos uvođenju obaveze odvojenog sakupljanja biootpada širom EU od januara 2024. godine, prenela je Ekapija.
Izveštaj naglašava da bi za dostizanje cilja EU od 65 odsto reciklaže komunalnog otpada do 2035. godine bilo potrebno sakupiti dodatnih 40 miliona tona biootpada godišnje i tretirati ga u postrojenjima za kompostiranje i anaerobnu digestiju.
Kako je Milano uspešan u sakupljanju otpada?
Prikazani su i neki primeri dobre prakse, uključujući šemu prikupljanja otpada od hrane od vrata do vrata koja postoji u Milanu.
Sa 1,4 miliona stanovnika, Milano sada sakuplja oko 105 kg po stanovniku godišnje samo otpada od hrane, što je blizu procenjene ukupne proizvodnje od 120 kg po stanovniku.
Izveštaj se zalaže za reviziju zakonodavstva EU koje bi postavilo pravno obavezujuće ciljeve za kvalitet biootpada i uvelo ograničenja na generisanje rezidualnog otpada po glavi stanovnika radi poboljšanja stopa prikupljanja i tretmana.
Izvršni direktor BIC-a, Dirk Karez, napomenuo je da sektor zasnovan na biološkim resursima već koristi biootpad u pametnim i efikasnim procesima.
"Brojni članovi BIC-a su kompanije koje koriste inovativne metode za pretvaranje biootpada u visokovredne proizvode zasnovane na biološkim resursima. Efikasnije sakupljanje biootpada omogućilo bi da se veći deo tog otpada koristi u bioindustrijama" zaključio je.
Koliko se u Srbiji baca hrana?
Svako od nas, u proseku baci godišnje 27,7 kg jestivih, i 80,4 kg nejestivih delova hrane, pokazale su analize Centra za unapređenje životne sredine za 2022. godinu.
Više od polovine (52,9%) domaćinstava jestive delove hrane bacaju ređe od jednom nedeljno. S druge strane, imamo i 2,5% ispitanika u čijim je domaćinstvima bacanje svakodnevna praksa.
Nažalost, po količini otpada od hrane koji nastaje u domaćinstvima, Srbija je iznad svetskog proseka.
Prema podacima izveštaja Programa za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija (UNEP) The Food Waste Index Report 2021, u domaćinstvima u Srbiji godišnje se baca 83 kilograma hrane po glavi stanovnika. To je 9 kilograma više od svetskog proseka, 18 kilograma više od Finske (65 kg) i čak 50 kilograma više od Rusije, koja je sa 33 kilograma bačene hrane na vrhu liste evropskih zemalja koje najmanje bacaju.
Iako prvo pomislimo na komunalna preduzeća kada govorimo o odlaganju otpada, to je pitanje za sve građane.
Planiranje obroka je samo prvi korak jer ne treba kupovati i pripremati više hrane nego što vam je potrebno, a osim što bi i lokalne samouprave trebalo da se fokusiraju na kompostilišta, možda bi mogla da se razvije neka vrsta kućnog kompostiranja.
Kompost nastaje prirodnim procesom razlaganja organske materije, kao što je baštenski otpad i ostaci hrane. Predstavlja izuzetno korisno bio-đubrivo koje obogaćuje zemljište i pospešuje rast biljaka, višestruko doprinoseći očuvanju prirode. Ostaci hrane, ostaci koji nastaju nakon obrezivanja biljaka, proizvodi od drveta i nusproizvodi životinjskog porekla, ambalaža i drugi materijali – sve to može da se pretvori u kompost.
Vraćanjem hranljivih sastojaka u tlo, kompostiranje može da hrani različite stanovnike tla. Bakterije, gljive, insekti i crvi u kompostu tlo čine zdravijim povećavajući njegovu otpornost da se nosi sa teškim uslovima sve češćih suša.
Ovi hranljivi sastojci se takođe mogu ekstrahovati, modifikovati ili transformisati u niz različitih bioloških proizvoda. Svi ti sekundarni proizvodi mogu zameniti fosilne proizvode kao što su mineralna đubriva, treset i fosilna goriva.
Topola kao primer evropske prakse
Nešto najpribližnije evropskoj praksi izvedeno je u Topoli. Tamo je 5. juna 2020. na Svetski dan zaštite životne sredine počeo jednogodišnji pilot projekat “Mi biramo reciklažu – mi biramo kompost“. Od prikupljenog bio otpada u kom se nalaze i ostaci hrane, pravio se kompost za lokalne cvećare od kojih opština dobija cveće za sadnju na javnim površinama.
Učesnici projekta, među kojima je bilo 39 domaćinstava i 11 ugostitelja, prikupljali su zeleni i braon otpad. U zeleni otpad, pored uvelog cveća i pokošene trave, spadaju ostaci voća i povrća, talog kafe, pirinač. U braon otpad spadaju ljuske jaja i mahunarki, pored kesa, rolni toalet papira, sena i granja.
Od juna 2020. do marta 2021. ukupna količina bio otpada koja je prošla kroz tretman bila je 60.555 litara.
Domaćinstva su prikupila 32.775 litara, a ugostitelji 18.430 litara dokk je ostatak bio otpad koji je dodat sakupljenoj masi radi korekcije azota i ugljenika u pravljenju komposta, dodavanjem malča, odnosno kartona, preneo je sajt Cirkularna ekonomija.
(EUpravo zato/Ekapija/Cirkularna ekonomija)
