Velika borba sa plastičnom ambalažom vodi se u Evropi, a prema izveštaju Evropske unije, tokom 2024. godine, nastalo je čak 81,5 miliona tona ambalažnog otpada u Evropskoj uniji.
Samo od ambalaže, otpad je iznosio 181 kilogram po stanovniku. Količina ambalažnog otpada po glavi stanovnika porasla je za 3,2 kg u odnosu na 2023. godinu, odnosno za 19,6 kg u odnosu na 2014. godinu.
Od ukupne količine nastalog ambalažnog otpada, 40,8 odsto činili su papir i karton, 19,9 odsto plastika, 18,1 odsto staklo, 16,2 odsto drvo, 4,8 odsto metal i 0,2 odsto ostali materijali, saopštila je Evropska kancelarija za statistiku – Eurostat.
Pre dve godine u EU je po stanovniku u proseku nastalo 35,9 kg otpada od plastične ambalaže, od čega je 15,3 kg reciklirano. I količina nastalog otpada od plastične ambalaže i količina recikliranog otpada porasle su za 0,6 kg u odnosu na 2023. godinu.
Decenija rasta
U deceniji od 2014. do 2024. godine zabeležen je rast. Ukupna količina nastalog otpada od plastične ambalaže porasla je za 6,1 kg po glavi stanovnika, dok je količina recikliranog otpada porasla za 3,4 kg.
U 2024. godini, Evropska unija je reciklirala 42,4 odsto ukupnog nastalog otpada od plastične ambalaže, što predstavlja blagi porast stope reciklaže u odnosu na 2023. godinu (41,6 odsto), što i dalje nije na zadovoljavajućem nivou.
Letonija ubedljivo prva
Među zemljama Evropske unije, ubedljivo na prvom mestu sa najvišom stopom reciklaže je Letonija - 71,0 odsto, prati je Belgija sa 58,2 odsto, pa slede Poljska 56,0 odsto i Češka 53,7 odsto.
Interesantno, ali najniža stopa reciklaže zabeležena je u Danskoj, samo 22,5 odsto, u Finskoj je nešto više, 26,9 odsto i Francuskoj, 27,4 odsto.
(EUpravo zato/Biznis.rs)