Srbija ima značajan potencijal za brz razvoj sektora biometana, što bi doprinelo smanjenju zavisnosti od uvoza fosilnih energenata i povećanju energetske sigurnosti i stabilnosti, korišćenjem obnovljivog izvora energije, pokazuje istraživanje potencijala za proizvodnju biometana u Srbiji, koje je u partnerstvu sa Ministarstvom rudarstva i energetike i Ministarstvom zaštite životne sredine, sproveo Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), uz finansijsku podršku projekta "EU za Zelenu Agendu u Srbiji".
Program finansiraju Evropska unija i vlade Švajcarske, Švedske i Srbije.
Pomoćnica ministarke rudarstva i energetike za međunarodnu saradnju, evropske integracije i upravljanje projektima, Jovana Joksimović, kaže da obnovljivi izvori energije imaju važnu ulogu u povećanju energetske sigurnosti i nezavisnosti Srbije, i da biometan ima potencijal da u budućnosti igra značajniju ulogu u procesu dekarbonizacije.
"Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP) do 2030. sa vizijom do 2050. godine, kad je reč o biometanu, predviđa mogućnost postepenog uvođenja biometana u sisteme dalјinskog grejanja, a potencijal ovog obnovljivog izvora prepoznat je i u okviru dekarbonizacije transporta. Korišćenje biometana biće podstaknuto razvojem regulatornog okvira, ali i realizacijom demonstracionih projekata, doprinoseći značajnom smanjenju proizvodnih troškova i pobolјšanju tehničke izvodlјivosti u pogledu transporta postojećim sistemom prirodnog gasa“, navodi Joksimović.
Zašto je koristan biometan?
Biometan je gas dobijen preradom organskog otpada i biomase koji ima sve važnije mesto u globalnoj energetskoj tranziciji. U okviru plana REPowerEU, Evropska komisija je postavila cilj da se do 2030. godišnje proizvede količina biometana koja bi pokrila oko 10% trenutne potrošnje prirodnog gasa u EU. Ovaj obnovljivi izvor energije doprinosi smanjenju emisija gasova s efektom staklene bašte i zagađujućih materija, kao i održivom razvoju zajednica. Uz to, omogućava zbrinjavanje ostataka iz poljoprivredne proizvodnje i otpada, čime dodatno doprinosi očuvanju životne sredine.
"Biometan je domaći, lokalno proizveden, održiv i pouzdan energent koji može doprineti energetskoj nezavisnosti Srbije, smanjenju otpada i emisija štetnih gasova koji izazivaju zagađenje vazduha i klimatske promene. U partnerstvu sa nadležnim nacionalnim institucijama i međunarodnim partnerima, UNDP podržava stvaranje uslova za uspostavljanje novih, kao i za prelazak već postojećih biogasnih postrojenja na proizvodnju biometana. Posvećeni smo razvoju sektora obnovljivih izvora energije i cirkularne ekonomije, prepoznajući njihov značaj za izgradnju energetskog sistema koji koristi potencijal Srbije na pametan i klimatski odgovoran način", poručuje Jakup Beriš, stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji.
Biometan u Srbiji može da se proizvodi iz više vrsta široko dostupnih sirovina:
- Poljoprivredne sirovine (prvenstveno stajnjak, klanični i žetveni otpad)
- Organski otpad iz domaćinstava i prehrambene industrije
- Mulj kao nusproizvod prečišćavanja otpadnih voda. Povećan broj postrojenja za preradu otpadnih voda, što je cilj kojem Republika Srbija teži, znači ujedno i povećanu količinu mulja. Povećana količina mulja, ukoliko se odlaganje ne organizuje na odgovarajući način, predstavlja veliki ekološki i logistički problem.
Dakle, to što danas smatramo otpadom i tako ga i tretiramo, može postati sirovina za proizvodnju goriva.
Prema nalazima UNDP-ovog istraživanja, biometan bi do 2030. godine mogao da zameni oko 6% ukupne potrošnje prirodnog gasa u Srbiji, a do 2050. i više od 12%. U industriji i domaćinstvima, biometan bi mogao da pokrije gotovo 16% potrošnje prirodnog gasa do 2030. godine i više od 25% do 2050, što bi povećalo otpornost privrede i građana na energetske krize.
Samo u saobraćaju, biometan ima potencijal da, već od 2028. godine, gotovo u potpunosti zameni prirodni gas kao gorivo, sa 100% mogućnosti supstitucije do 2030. To bi doprinelo dekarbonizaciji sektora transporta i razvoju zelenih rešenja u ovoj oblasti. Na primer, javni i komunalni prevoz bi mogao da pređe na biometan, a ovaj energent bi mogao da se koristi i u teškom transportu i logistici. Na tom planu, Scania i Volvo Trucks već razvijaju teška vozila sa motorima na biometan.
Pritom, biometan može da zameni prirodni gas u Srbiji bez potrebe za ikakvom izmenom postojeće gasne infrastrukture.
Čemu sve doprinosi biometan?
- Smanjen uvoz prirodnog gasa: Srbija većinu prirodnog gasa uvozi. Proizvodnjom domaćeg biometana smanjuje se zavisnost od nestabilnih spoljnih tržišta i cene energenata. Samim tim se smanjuje i spoljnotrgovinski deficit.
- Razvoj lokalne ekonomije: Biometan se proizvodi u ruralnim područjima od lokalnih sirovina, čime se direktno stimulišu poljoprivrednici, zadruge i mala preduzeća.
- Dodatni prihodi i uštede: Digestat je visokokvalitetno prirodno đubrivo koje nastaje kao nusproizvod proizvodnje biometana. Ukoliko bi bila regulisana upotreba digestata kao sredstva za ishranu bilja i oplemenjivanje zemljišta, proizvođači biometana bi mogli da ostvare prihod ne samo od prodaje energenta i/ili energije, već i od prodaje ovog prirodnog đubriva. Cena digestata je, pritom, niža od cene veštačkog (mineralnog) đubriva, što bi ujedno značilo i manje troškove za krajnje korisnike.
- Smanjeno zagađenje: Gas se, inače, nekontrolisano oslobađa s deponija. Prikupljanjem gasa koji se potom koristi kao sirovina za proizvodnju biometana, smanjuje se zagađenje i vazduha i zemlje i podzemnih voda.
- Smanjen rizik od požara na deponijama: Požari na deponijama se jako teško gase. Njihov uzrok je upravo gas koji se nekontrolisano oslobađa usled raspadanja nagomilanog organskog otpada. Proizvodnjom biometana produžava se i vek korišćenja deponija.
Ukupne investicije potrebne za razvoj sektora biometana procenjuju se na do 550 miliona evra do 2030. godine. Sa tim ulaganjem, godišnji prihod od proizvedenog biometana bi već tada mogao da premaši 250 miliona evra. To bi stvorilo mogućnosti za dodatne prihode u sektoru poljoprivrede, za ozelenjavanje industrijske proizvodnje i doprinelo otvaranju novih radnih mesta vezanih za sektor energetike na lokalnom nivou.
(EUpravo zato/UNDP)