U Beogradu se najavljuje dinamički red vožnje: Šta se pod tim podrazumeva i kako bi mogle da se smanje gužve?

Stefan_Stojanovic/MONDO/Stefan Stojanovic Trolejbus u Beogradu

Saobraćajne gužve su u Beogradu postale nesnosne, a građane je zabrinula i najava da će se uobičajeni red vožnje ukinuti i da će ubuduće vozila saobraćati po tzv. dinamičkom redu.

Vozila gradskog prevoza sa početnih stanica neće kretati kada im je propisano redom vožnje, već kada GPS uređaji u autobusima ukažu da je polazak potreban.

Navodno, kako je objasnio gradonačelnik Aleksandar Šapić, putnici neće predugo čekati na autobus, jer bi razmak između polazaka bio ravnomeran.

Prvi i poslednji polasci će biti fiksni, a ostali će se odvijati u skladu sa situacijom na terenu.

Šta tačno znači dinamički red vožnje?

Dinamički red vožnje bi podrazumevao da se polasci vozila, intervali i njihove rute menjaju u zavisnosti od trenutnih potreba i saobraćajnih uslova. Za razliku od fiksnih redova vožnje, koji su unapred definisani i ne menjaju se bez obzira na okolnosti, dinamički red vožnje koristi tehnologiju i podatke u realnom vremenu.

GPS, aplikacije za praćenje vozila, senzori i softveri za analizu podataka pomažu u brzom reagovanju na promene u saobraćaju ili broju putnika.

U skladu sa tim, u zavisnosti od broja putnika se može povećavati ili smanjivati broj autobusa na određenoj ruti.

Vozila gradskog prevoza se takođe mogu preusmeravati na druge linije ukoliko su na toj ruti veće gužve.

Uroš Arsić Gužve u saobraćaju su postale zaštitni znak Beograda

U gradovima u kojima postoji takav princip, putnici mogu i preko aplikacija da provere trenutno stanje i vide gde su gužve ili radovi na putu.

Da li postoje neki primeri dinamičkog reda vožnje?

Stokholm koristi sistem "prilagodljivih" autobuskih linija tako da se na određenim linijama vozila preusmeravaju ili dodatno uključuju tokom špica, dok se u manje frekventnim periodima smanjuju.

Putnici se preko mobilnih aplikacija obaveštavaju o izmenama u saobraćaju i to u realnom vremenu.

U Londonu se takođe prati opterećenje linija i povećava se broj vozila tokom špica.

U pojedinim evropskim gradovima postoji i mogućnost da se minibusevi rezervišu na zahtev. Oni nemaju fiksne rute, već dolaze po pozivu preko aplikacije, na zahtev putnika. Takav sistem postoji u Oslu, i u Hamburgu gde vožnja može da se naruči po potrebi.

Dinamički redovi vožnji bi trebalo da pruže veću efikasnost gradskog prevoza i smanje gužve na ulicama, a da li će to biti moguće i u Beogradu, saznaćemo vrlo brzo.

Kako veštačka inteligencija pomaže u gradskom prevozu?

U pokušajima smanjenja gužvi, veštačka inteligencija može biti od pomoći. Alati AI mogu analizirati podatke GPS, saobraćajnih kamera i postova sa društvenih mreža u realnom vremenu. Na taj način se mogu prepoznati problematične tačke u gradu posle čega dispečeri mogu da reaguju. To, naravno, podrazumeva da jedna metropola ima dovoljno dispečera i drugog osoblja.

U slučaju radova ili nesreća na putu, veštačka inteligencija može predložiti alternativne pravce.

Ova tehnologija može pratiti i individualne putanje, pa putnici mogu lakše planirati, primera radi, odlazak na posao.

(EUpravo zato/Itmunch.com)

TAGOVI