Petnaestominutni grad je vid urbanističkog planiranja koji podrazumeva kreiranje zajednica unutar gradova u kojima bi stanovnicima trebalo najviše 15 minuta peške ili biciklom kako bi zadovoljili dnevne potrebe.
To znači da bi gradovi bili decentralizovani uz više centara sa svojim poslovnim četvrtima, restoranima, tržnim centrima, bolnicama, bioskopima i ostalim sadržajima koji su neophodni za život.
Ko je smislio koncept petnaestominutnog grada?
Iako ideje povezane sa gradovima od 15 minuta postoje već duže vreme, sam koncept je uobličio i predstavio urbanista Karlos Moreno, naučnik i profesor na Univerzitetu Sorbona u Parizu.
Ideju je počeo da razvija 2010. godine, a javnosti ju je predstavio 2016. goine. Ova zamisao mu je 2021. donela i Obelovu nagradu koja se dodeljuje za izuzetni arhitektonski doprinos ljudskom razvoju.
Zbog čega postoji potreba za petnaestominutnim gradovima?
Neprestane migracije ljudi iz ruralnih područja dovode do prekomernog širenja gradova koji postaju sve gore mesto za život.
Prenaseljenost dovodi do velikih problema koji obuhvataju socijalnu nepravdu, neadekvatnost javnog prevoza, zagađenost vazduha itd. Kreiranjem zajednica u kojima bi ljudi petnaestominutnom šetnjom ili vožnjom bicikla mogli da obave sve svoje poslove, rešili bi se brojni problemi metropola.
U gradovima postoji značajan deo populacije koji ne vozi ili ne sme da vozi.
Ovo znači da bi se uvođenjem koncepta petnaesominutnog grada njima izašlo u susret, a tako bi se povećala pešačka i biciklistička mobilnost građana. Još jedna pozitivna strana bi bilo smanjenje izduvnih gasova i poboljšanje kvaliteta vazduha u gradovima.
Jedan od najvećih benefita je pospešivanje lokalne ekonomije - dalo bi se više značaja lokalnim biznisima i stvorile bi se veće mogućnosti za zaposlenje u lokalnoj zajednici.
Takođe, bolja lokalna ekonomija dovela bi i do produktivnijeg i efikasnijeg korišćenja lokalnog poslovnog prostora.
Osećaj pripadnosti
Petnaestominutni pristup planiranju grada daje prednost i ranjivim grupama. Ovakva strategija bi omogućila veću mogućnost saradnje planera i lokalnog stanovništva i dovela do kreiranja zajednice sa povećanom društvenom aktivnošću.
Zdravije stanovništvo
Fizičko i mentalno zdravlje u velikoj meri zavisi od aktivnosti, kvaliteta vazduha, dostupnosti zdrave hrane i društvene aktivnosti pojedinca. Kreiranje gradova u kojima bi stanovnici bili motivisani da koriste bicikl, hodaju i budu aktivni deo lokalne društvene zajednice bi značajno doprineo opštem zdravlju populacije.
Smanjilo bi se i nepotrebno korišćenje automobila što bi uticalo na poboljšanje kvaliteta vazduha.
(EUpravo Zato/Gradnja.me)