Slovenija je po prvi put izašla na međunarodna finansijska tržišta sa obveznicom vezanom za ciljeve održivog razvoja, ostvarivši izuzetno snažnu tražnju među investitorima. Potražnja je premašila 6,5 milijardi evra, što je više od šest i po puta u odnosu na ponuđenih milijardu evra nominalne vrednosti.
Ova desetogodišnja obveznica predstavlja ne samo prvi slovenački, već i prvi plasman državne obveznice za održivost u Evropi, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Visok interes među bankarima i fond menadžerima oborio je inicijalnu cenu.
Naime, od planiranih 70 baznih poena iznad referentne vrednosti (mid-swap), konačni prinos do dospeća smanjen je na 61 bazni poen iznad tog nivoa. Time su ukupni troškovi zaduživanja za Sloveniju ispali povoljniji od očekivanih.
Mehanizam podsticaja i kazne: kamata zavisi od učinka u smanjenju emisija
Kupon na obveznicu iznosi fiksnih 3,125%, dok je prinos do dospeća utvrđen na 3,155%. Posebnost ove obveznice leži u tzv. ESG mehanizmu - kamata može biti povećana ili smanjena za 50 baznih poena, u zavisnosti od napretka Slovenije u smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Ako Slovenija do kraja 2030. smanji emisije za najmanje 35% u odnosu na nivo iz 2005. godine, izbeći će povećanje kamate.
U slučaju smanjenja većeg od 45%, kamata će se automatski smanjiti. U suprotnom, ako se ciljevi ne ispune, kamata će biti povećana za 50 baznih poena. Za poređenje, ciljani nivo za celu EU u okviru paketa „Fit for 55" iznosi 55%.
Sredstva usmerena na zelene i socijalne projekte
Obveznica je izdata na osnovu slovenačkog Okvira za održive obveznice, koji je usklađen sa ICMA principima za zelene obveznice, kao i sa EU standardima.
Prikupljena sredstva biće iskorišćena za finansiranje i refinansiranje kako zelenih, tako i socijalnih projekata.
U globalnoj praksi, održive obveznice uključuju i tzv. zelene, socijalne, plave i klimatske obveznice, koje su posebno atraktivne za investitore sa ESG agendom - bilo iz etičkih, regulatornih ili strateških razloga, poput izbegavanja ulaganja u fosilna goriva ili podrške zaštiti životne sredine i zajednice.
Struktura investitora i geografska raspodela
U ovom izdanju, 54% obveznica su kupili upravljači imovinom, najčešće investicioni fondovi.
Centralne banke i druge zvanične institucije činile su 18%, dok su komercijalne banke učestvovale sa 17%. Osiguravajuće kuće i penzioni fondovi učestvuju sa 5%, a hedž fondovi sa 4%.
Geografski, najveći broj investitora dolazi iz Velike Britanije i Irske (23%), zatim iz Beneluksa (20%), Nemačke, Austrije i Švajcarske (15%), te Južne Evrope (12%). Investitori iz Slovenije učestvovali su sa 11%, nordijske zemlje sa 9%, a Francuska sa 5%.
Zanimljivo je da su i same banke koje su organizovale prodaju učestvovale sa 435 miliona evra u ukupnoj tražnji, što dodatno svedoči o poverenju tržišta u ovaj plasman.
(M.A./EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)