Lidija vodi fabriku u kojoj rade čitave porodice: Skoro sve izvoze u EU, a jedan potez je uneo revoluciju

Knjaževačka fabrika za proizvodnju sedišta i naslona za stolice od bukovog furnira zapošljava više od 180 ljudi, većinom žena, a mogu se pohvaliti da skoro 95 odsto proizvoda plasiraju na evropskom tržištu.

Youtube/EU u Srbiji Fabrika S.C.S. Plus u Knjaževcu radi po svim 'zelenim' standardima, a strujom se napajaju preko sopstvene solarne elektrane

Oko šest kilometara daleko od Knjaževca, na ostacima i jalovini rudnika Podvis i Tresibaba, ekonomistkinja Lidija Nikolić pokrenula je 1997. godine fabriku "S.C.S. Plus" za proizvodnju sedišta i naslona za stolice od bukovog furnira, što je udahnulo život tamošnjem kraju.

Danas, "S.C.S. Plus" više od 95 odsto svoje proizvodnje izvozi u zemlje EU i zapošljava najmanje 180 ljudi, većinom žena, kao i veliki broj čitavih porodica, ne samo iz Podvisa, nego i iz Knjaževca i obližnjih sela.

Kako bi smanjili troškove proizvodnje, ali i pratili pravila EU, jer proizvode plasiraju na tom tržištu, Lidija je dobila ideju koja je bila jedno od 16 inovativnih rešenja koje je dobilo finansijsku podršku Evropske unije u okviru inicijative "EU za Zelenu agendu u Srbiji".

Knjaževačka fabrika je izgradila sopstvenu solarnu elektranu tako da višak energije koju proizvedu skladište u baterijama viljuškara.

Fabrika u Knjaževcu je mnogima druga kuća

Imajući u vidu da se radi o manje razvijenoj opštini, to ima veliki značaj za lokalnu privredu.

Jelena Ranđelović radi u fabrici već 20 godina na pripremi furnira za dalju proizvodnju.

"Ovaj posao mi mnogo znači pre svega zbog finansijske sigurnosti. Ovde mi rade i suprug i brat, a radila je i moja majka. Fabriku doživljavamo kao drugu kuću", navela je jednom prilikom.

Kako je novim propisima EU definisan neophodan udeo zelene energije u proizvodnom procesu svih proizvoda koji se uvoze iz zemalja Zapadnog Balkana i Turske, poslovanje fabrike, radna mesta i dalji razvoj lokalne zajednice mogli su da budu dovedeni u pitanje, jer bi plaćanje ove takse uticalo na povećanje cene proizvoda, a time i na smanjenje njihove konkurentnosti na glavnom izvoznom tržištu.

Youtube/EU u Srbiji  Solarni paneli postavljeni na fabrici S.C.S. Plus u Knjaževcu

Umesto da svoje proizvode naplaćuje više, direktorka Nikolić je rešenje pronašla u izgradnji solarne elektrane kapaciteta 480 kW.

Struja dobijena iz energije sunca koristi se za rad mašina u proizvodnji, a njen višak se skladišti u baterijama koje napajaju električne viljuškare. Predviđeno je da se u proizvodnji koristi i softver koji prati potrošnju energije i u skladu sa njom određuje dinamiku rada mašina, odnosno, optimizuje proizvodnju.

Pored smanjenja tekućih troškova, odnosno računa za struju, izgradnja ove elektrane osigurava i da proizvodi iz knjaževačke fabrike ostanu konkurentni na tržištu EU.

Do zelene proizvodnje uz pomoć EU

"Nova solarna elektrana snabdeva nas sa 55 odsto zelene energije u proizvodnji. Ukupna proizvodnja električne energije koju očekujemo na godišnjem nivou iznosi oko 530,000 KWh i očekujemo smanjenje CO2 za 580 tona na godišnjem nivou. Naš proizvod je već zelen, pošto posedujemo međunarodni FCS sertifikat, što znači da u proizvodnji koristimo drveće iz šuma u kojima se za svako posečeno drvo posadi jedno novo. Sada, sa električnom energijom iz solarne elektrane, on će biti dodatno „ozelenjen“, što će nam omogućiti da kada novi propisi EU stupe na snagu 2026. godine nastavimo da izvozimo", poručila je Lidija Nikolić.

Na mestu gde je pre više od sto godina privredni razvoj započeo zahvaljujući rudniku uglja, prelazak na zelenu energiju omogućiće da Podvis ponovo bude žila kucavica knjaževačkog regiona, ovog puta čuvajući zdravlje ljudi i prirodu.

Izazov za inovativna rešenja za zelenu tranziciju srpske privrede biće otvoren do kraja 2026. godine, sa ciljem da podrži inovativna rešenja u svih pet oblasti Zelene agende za Zapadni Balkan.

Projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije sprovodi UNDP, u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile Švedske, Švajcarska i Srbija.

(EUpravo Zato/UNDP)