Već nekoliko meseci se uveliko govori o građevinskom poduhvatu od nacionalnog značaja, izgradnji reverzibilne hidroelektrane (RHE) Bistrica, a Elektroprivreda Srbije (EPS) ga opisuje kao "strateški energetski projekat ključan za budućnost".
To će biti prva reverzibilna HE koju Srbija gradi posle 35 godina, a najavljuje se i "najveći novi energetski kapacitet od oko 650 MW".
Kako ističu iz EPS-a za naš portal, "koliko je značajna ukazuje i procena da bi RHE Bistrica trebalo da omogući priključenje novih 1.500 MW iz obnovljivih izvora u budućnosti". Ujedno, izgradnja je u potpunosti kompatibilna sa evropskim ciljevima koji se tiču povećanja udela obnovljivih izvora, fleksibilnosti sistema, razvoja skladišta energije i smanjenja emisija CO2. To je i deo šire energetske strategije Srbije da se do 2040. godine postigne udeo obnovljivih izvora energije od 49,6%.
Naime, pošto je hidroelektrana Bistrica u funkciji od 1960. godine, neophodno je da bude sanirana, pogotovo jer se Srbija opredelila za usklađivanje svojih propisa sa zakonodavstvom EU u oblasti zaštite životne sredine.
Modernizovana hidroelektrana bi podržavala vetroelektrane i solarne elektrane, što bi omogućilo integraciju više izvora obnovljive energije u mrežu Srbije.
Treba naglasiti da su RHE i HE Bistrica dva odvojena hidroenergetska sistema. Mašinska zgrada RHE nalazi se oko tri kilometra nizvodno od postojeće mašinske zgrade HE Bistrica. Postojeća HE Bistrica je klasična akumulaciono-derivaciona elektrana. Koristi vodu iz akumulacije Radoinja, koju, nakon energetskog iskorišćenja, ispušta u Lim, odnosno u akumulaciju Potpeć.
Novi objekat će se nalaziti između reka Uvca i Lima, a na Uvcu, 7,5 kilometara nizvodno od postojeće brane Radoinja se planira izgradnja brane Klak. Kako navode iz EPS-a, ukupna zapremina te akumulacije iznosiće 108 miliona kubnih metara vode, dok će se kao donja akumulacija u sistemu RHE iskoristiti postojeća akumulacija Potpeć na Limu.
EU sufinansira investicije u okviru Flagship 4 projekta – Obnovljiva energija – Ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF)
"Energetska javnost saglasna je da sa povećanjem učešća promenljivih izvora, poput vetra i solarne energije, raste i potreba za stabilnim i pouzdanim sistemima koji mogu da obezbede ravnotežu u svakom trenutku. Upravo zbog toga, za EPS je izgradnja RHE Bistrica najznačajnija investicija bez koje nema bezbedne integracije obnovljivih izvora kao što su vetar i sunce u elektroenergetski sistem.
I struka i nauka su stava da je novi kapacitet državi Srbiji preko potreban za budućnost. Jer značaj reverzibilnih HE, sigurnih skladišta energije, meri se onda kada je energija najpotrebnija i najtraženija", dodaje se.
HE Bistrica je treća etapa u sistemu hidroenergetskog korišćenja voda reke Uvac, najveća je HE u sistemu limskih hidroelektrana izgrađenih šezdesetih godina prošlog veka.
U kojoj fazi je izgradnja RHE Bistrica?
Sanacija podrazumeva zadržavanje iste instalirane snage elektrane uz povećanje efikasnosti zamenom starih agregata novim, kao i smanjenje kvarova zamenom pomoćne opreme. Veća efikasnost agregata iste snage podrazumeva bolju eksploataciju vodnih resursa. Procenjuje se da će se efikasnost agregata povećati za 3 - 5%, čime će se direktno povećati godišnja proizvodnja električne energije na oko 350 GWh, uz istovremeno smanjenje emisije štetnih gasova.
Sa gradnjom se zvanično još nije počelo već se obavljaju svi mogući pripremni radovi.
"Projekat ulazi u jednu od najvažnijih faza svoje realizacije. Vlada Srbije je potvrdila javni interes za eksproprijaciju zemljišta i objekata. Nedavno su obezbeđeni i lokacijski uslovi za glavno postrojenje odnosno za elektranu, što je temelj za dalji razvoj projekta. U završnoj fazi je i izrada tehničke dokumentacije za pripremne radove, koji predstavljaju važan uvod u realizaciju same investicije. Početak pripremnih radova planiran je za drugu polovinu 2026. godine, i obuhvatiće rekonstrukciju postojeće, kao i izgradnju nedostajuće infrastrukture. Raspisan je i prvi tender za rekonstrukciju tri mosta na državnom putu 191. Mnogo toga je do sada urađeno, a dokumentacija je vrlo obimna. Idejni projekat je u fazi tehničke kontrole na Državnoj revizionoj komisiji, a pripremljen je i nacrt projektne dokumentacije za dobijanje građevinske dozvole, u skladu sa planiranom dinamikom. Sprovode se aktivnosti na pribavljanju obima i sadržaja za izradu Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine i principima održivog razvoja. Paralelno se intenzivno radi i na zaokruživanju finansiranja projekta sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju (JICA). Važno je istaknuti da je gradnja ovakvog velikog i energetskog i infrastrukturnog objekta složen i multidisciplinaran poduhvat, a treba imati u vidu i da je svaka energetska investicija dugotrajna i zahteva detaljnu pripremu, analize i veoma obimne radove", naveli su iz EPS-a za EUpravo zato.
Koji sve radovi se još planiraju - izmeštanje vodovodne mreže, izmene saobraćajnica...
Da bi se uopšte pristupilo gradnji, potrebno je obaviti čitav niz pripremnih infrastrukturnih radova, a pod njima se podrazumeva i rekonstrukcija mostova i izmeštanje ključne vodovodne infrastrukture na području Priboja i Nove Varoši.
Pominje se i prilagođavanje saobraćajnica, uređenje sistema odvodnjavanja, izgradnja potpornih zidova, kao i postavljanje saobraćajne signalizacije i opreme.
Kako se navodi, rekonstrukcija je neophodna kako bi se postojeća infrastruktura prilagodila novoj funkciji, s obzirom na to da će nakon izgradnje devijacije državnog puta u dužini od oko 2,5 kilometra, ova deonica postati interna saobraćajnica u okviru sistema RHE Bistrica.
Prema tenderskoj dokumentaciji, potrebno je izmestiti i deo gradske infrastrukture, uključujući vodovod koji snabdeva Priboj i Pribojsku Banju, kao i pojedine dalekovode.
Kasnije se planira izgradnja nove vodovodne mreže u dužini od oko 4,5 kilometara, sa cevovodima prečnika od 225 do 500 milimetara.
Postojeći vodovodni sistem oslanja se na karstne izvore Čelice, Bjeličkovica i Saračevina, kao i na akumulaciju Radoinja u okviru sistema hidroelektrane Bistrica. Voda se transportuje tunelom dugim oko osam kilometara do postrojenja, a zatim dalje ka postrojenju za preradu vode "Mihajlovac". Deo trase vodovoda prolazi upravo kroz zonu planiranih objekata RHE Bistrica, zbog čega je njegovo izmeštanje neophodno.
Nova trasa vodovoda biće postavljena duž postojećih šumskih puteva i državnog puta, a predviđena je i izgradnja pratećih objekata poput prekidnih komora, muljnih ispusta, vazdušnih ventila i priključnih šahtova. Cilj je da se obezbedi potpuna nezavisnost vodovodnog sistema od buduće hidroelektrane i nesmetano vodosnabdevanje lokalnog stanovništva.
O ovim najavljenim radovima i drugim detaljima projekta smo pitali zvaničnike opština Nova Varoš i Priboj, jer će se sve odvijati upravo na tom području, ali do sada odgovore nismo dobili.
Po čemu su specifične reverzibilne hidroelektrane?
Reverzibilne hidroelektrane su specifične po tome što mogu i da proizvode i da skladište električnu energiju. Za razliku od klasičnih hidroelektrana, koje "samo" koriste protok vode za proizvodnju struje, reverzibilne imaju dva rezervoara, gornji i donji, i rade u dva režima: kada ima viška električne energije u sistemu, koriste tu energiju da pumpama prebace vodu iz donjeg u gornji rezervoar; kada je potrošnja velika ili nema dovoljno proizvodnje iz drugih izvora, voda se pušta nazad kroz turbine i proizvodi električnu energiju.
Na neki način, one predstavljaju ogromne "baterije" elektroenergetskog sistema.
"U sistemu RHE Bistrica predviđeno je naizmenično zahvatanje i ispuštanje voda iz buduće akumulacije Klak. U turbinskom režimu, voda se zahvata iz gornje akumulacije Klak, zatim se sprovodi do hidroelektrane i ispušta u donju akumulaciju Potpeć, proizvodeći električnu energiju. U pumpnom režimu, taj ciklus je obrnut, zahvata se voda iz donje akumulacije Potpeć i, koristeći energiju, pumpa se kroz iste mašine, i dovodi i ispušta u gornju akumulaciju Klak", objasnili su iz EPS-a.
U Evropi su RHE jedan od ključnih "pogona" za dekarbonizaciju energetike. Zemlje poput Austrije, Švajcarske i Norveške imaju veliki broj takvih postrojenja upravo zbog razvoja obnovljivih izvora energije.
Srbija već ima jednu reverzibilnu hidroelektranu, RHE Bajina Bašta, a planirani projekti, poput Bistrice se zato smatraju strateški važnim upravo jer omogućavaju veću integraciju solarnih i vetroelektrana i tako smanjuju rizik od nestabilnosti mreže u budućnosti.
Trenutno Evropa ima oko 55 gigavata kapaciteta reverzibilnih hidroelektrana. Međutim, prema prognozama, ovaj kapacitet mora više nego da se udvostruči do 2050. godine kako bi se pouzdano podržala energetska tranzicija Evropske unije i ostvarila klimatska neutralnost.
(EUpravo zato)