Prema njenim rečima, pre dve godine Srbija je na mreži imala 20 MW solarnih elektrana, dok će do kraja ove imati više od 150 MW.
To bi značilo da su kapaciteti za proizvodnju električne energije iz energije sunca povećani sedam i po puta za svega godinu dana.
Pojasnila je da od toga, jedan deo čine kupci proizvođači, među kojima su najveći deo domaćinstva.
"Oko 20 odsto kupaca-proizvođača među domaćinstvima država je podstakla kroz bespovratna sredstva da instaliraju solarne elektrane na svojim krovovima i počnu da proizvode električnu energiju za svoje potrebe. Verujem da smo subvencijama podstakli tranziciju izvesnog broja domaćinstava koji nije zanemarljiv, posebno imajući u vidu da Srbija ima veliki broj individualnih ložišta i da je to veliki izazov koji ćemo morati da rešavamo da bi smanjili zagađenje vazduha u našoj zemlji", dodala je ona.
Osim domaćinstava, među kupcima-proizvođačima su i privreda, javni objekti, industrijska postrojenja, a kako navodi ministarka, to pokazuje da se energetska tranzicija ne događa na jednom mestu uz učešće izvesnog broja institucija ili ljudi, već da smo svi deo energetske tranzicije i da osim infrastrukture, moramo da menjamo i način razmišljanja i navike.
To su, kako je kroz primer navela, među prvima razumeli i verski objekti, pa imamo i izvestan broj manastira među prozjumerima, Žiču kao najveći.
"Osim prozjumera, kapaciteti solarnih elektrana su povećani zahvaljujući privatnim investicijama, a ove godine će biti izgrađena i najveća solarna elektrana u Banatu, snage 26 megavata. Približno oko 30.000 građana može da se snabdeva zelenom energijom iz ovih elektrana, što je još jedna potvrda unapređenog regulatornog okvira i investicionog ambijenta za ulagače u obnovljive izvore energije koji smo stvorili prošlogodišnjim izmenama Zakona o korišćenju OIE. Već imamo na mreži 9 megavata iz aukcija, a ove godine će biti još 30, što se tiče solara", kazala je ministarka.
"Najveći projekti su tek pred nama"
Đedović Handanović je istakla da su najveći projekti tek pred nama i da ćemo do 2028. godine imati izgrađen 1 GW samobalansirajućih solarnih elektrana, uz prateća skladišta koja će doprineti održivom i racionalnom korišćenju kapaciteta iz solara.
"Trenutno pregovaramo o komercijalnim uslovima sa strateškim partnerom „Hjundai Inžinjeringom". A osim tog projekta, plan je da do 2030. godine imamo novih 3,5 gigavata zelenih kapaciteta iz privatnih i javnih investicija, iz sunca i vetra", pojasnila je ona.
Prema rečima ministarke, energetska tranzicija otvara nova radna mesta i podstiče ekonomski razvoj. Razvoj sektora obnovljivih izvora energije zahteva nove veštine i znanja, što stvara prilike za obrazovanje i zapošljavanje mladih ljudi u Srbiji.
"To je uočljivo i kroz program dodele bespovratnih sredstava za mere energetske efikasnosti koji realizujemo sa Svetskom bankom i jedinicama lokalnih samouprava. Ove godine u čak 137 gradova i opština, uključujući i opštine sa Kosova i Metohije, po prvi put. U ovogodišnjem programu oko 12.000 domaćinstava će biti energetski sanirano, uz ukupnu investiciju Ministarstva i JLS u vrednosti više od dve milijarde dinara. Na ovaj način je angažovano na stotine domaćih privrednika - proizvođači i majstori za fasade, prozore, vrata, monteri solarnih panela i kolektora, toplotnih pumpi, krovopokrivači. To sve ima uticaj na povećanje privredne aktivnosti u lokalnim zajednicama i jačanje domaćih malih i srednjih preduzeća, a građanima donosi veći komfor, manje račune, manju potrošnju i što je građanima važno, kako uvek naglase, nema promaje nakon energetske sanacije", kazala je resorna ministarka.
U junu će više od 40 gradova raspisati javni poziv za dodelu subvencija, među kojima su i Zrenjanin, Pančevo, Šid, Majdanpek, Novi Sad, Smederevo, Kragujevac, Požarevac, Niš, Užice, Valjevo, Čačak, bar šest beogradskih opština, tako da pozivam građane da prati opštinske sajtove i konkurišu za subvencije za energetsku efikasnost.
"Bez velikih energetskih projekata nećemo sprovesti energetsku tranziciju i tu nam je fokus pre svega na izgradnji reverzibilnih hidroelektrana, pre svega na „Bistrici", gde sarađujemo i sa uvaženim partnerima iz Japana. Plan nam je da ove godine završimo neophodnu dokumentaciju, a da već naredne godine počnemo sa pripremnim radovima. Reverzibilne hidroelektrane će obezbediti balansiranje i bržu integraciju obnovljivih izvora energije i osigurati stabilnost energetskog sistema. Takođe, za projekat RHE Đerdap 3 u završnoj fazi je izrada Prethodne studije izvodljivosti i generalnog projekta", navodi ona.
Prema podacima Eurostata iz 2022. godine Srbija ima veći udeo obnovljivih izvora energije u proizvodnji struje (30,14%) od mnogih zemalja EU , među kojima su i Francuska (27%), Poljska (21%), Mađarska (15%), Češka (15%), Slovačka (22%), Bugarska (20%).
Ministarka napominje da bismo sproveli energetsku tranziciju moramo da osiguramo i kritične mineralne sirovine koje su nam potrebne za baterije, električna vozila, vetroturbine, solarne panele...
"Prema nekim procenama, potražnja za metalima i mineralima koji su nam potrebni da bismo sproveli energetsku tranziciju će se udesetostučiti do 2050. godine. I to je tema o kojoj moramo da razmišljamo, kako da mineralna bogatstva koja imamo iskoristimo za razvoj domaće ekonomije i podizanje standarda građana. Ako znamo da sada dobijamo iz uglja više od 60 odsto energije, jasno je da tu količinu energije ne možemo zameniti preko noći. S druge strane, postoje mnoge neizvesnosti u pogledu baznih kapaciteta koji ispunjavaju uslov karbonske neutralnosti, i svesni smo da su projekti koji uključuju gas izloženi brojnim rizicima, od geopolitičkih, spremnosti međunarodnih institucija da ih finansiraju, do moguće promene tretmana ovog energenta u taksonomiji EU", dodala je ona.
Zbog toga je Srbija, kako napominje, krenula u razmatranje opcije uključivanja Srbije u krug zemalja koje koriste nuklearnu energiju. Odluka o moratorijumu na nuklearne elektrane doneta je pre 35 godina, od kad se u svetu mnogo toga promenilo, od tehnologija, do rasta potrošnje energije.
"Da zaključim, samo zajedničkim naporima možemo ostvariti ciljeve energetske tranzicije i izgraditi budućnost koja je održiva, sigurna i prosperitetna za sve nas", poručila je ona na konferenciji kompanije WMG.
(M.A./EUpravo zato/biznis.kurir.rs)