Toplotni talasi postaju sve češći i intenzivniji, zbog čega raste potreba za rešenjima koja će pomoći da gradovi postanu prijatniji za život tokom ekstremnih vremenskih uslova.
S obzirom na to da energetsko siromaštvo ostavlja mnoge ljude nezaštićenima čak i u sopstvenim domovima, klimatska skloništa mogu biti jedno od rešenja za otpornije gradove.
Gde možemo da pobegnemo od vrućine?
Pojam "klimatskog skloništa" sve češće se pominje kao mogući odgovor na ovaj problem.
Tokom toplotnih udara, poput onih koji su nedavno pogodili Lisabon i druge evropske gradove, pojedina mesta mogu pružiti olakšanje i osveženje građanima.
To mogu biti javni parkovi i vrtovi, biblioteke, kulturni centri, muzeji ili škole koje su tokom dana otvorene za sve one koji su posebno osetljivi na visoke temperature.
"Efekat toplotnog ostrva dodatno se pojačava tokom toplotnih talasa, a najizraženiji je u urbanim sredinama", objašnjava naučnik za obradu podataka, Manuel Banza.
Kako pojašnjava, gradovi su gusto izgrađeni, imamo mnogo asfalta koji upija sunčevu toplotu, i zato se dešava da je čak i u šest ili sedam uveče i dalje jako toplo, iako sunce više ne sija, jer je tlo zadržalo toplotu.
"Pored toga, imamo mnogo zgrada i često uske ulice, što otežava cirkulaciju vazduha", dodaje on.
Banza je nedavno objavio studiju u kojoj identifikuje potencijalna klimatska skloništa u portugalskoj prestonici.
Na interaktivnoj mapi Lisabona, on je prikazao intenzitet efekta urbanog toplotnog ostrva i ucrtao vrtove, fontane, česme sa pijaćom vodom, javne bazene i biblioteke.
U Lisabonu, gde je neprijatnost u domovima zbog toplote svakodnevna pojava, gradska uprava još nije uspostavila formalnu mrežu klimatskih skloništa, ali mapa koju je izradio Banza može biti veoma korisna.
"U domovima postoji velika temperaturna razlika, a Lisabon je jedan od najgorih gradova u Evropi po pitanju energetske efikasnosti. To znači da ljudi i leti i zimi imaju problem da rashlade ili zagreju svoje domove.
Zato postoji odgovornost, i na opštinskom i na državnom nivou, da se javni prostori transformišu u produžetak naših domova", smatra Banza.
Više od polovine stanovnika Lisabona koji su učestvovali u anketi Agencije za energiju i zaštitu životne sredine navelo je da oseća neprijatnost u domu i leti (56,5%) i zimi (63,2%).
Osim što izaziva nelagodnost, ekstremna toplota povezana je i s povećanjem smrtnosti. Između 28. juna i 3. jula ove godine, Portugal je zabeležio 284 smrtna slučaja više od proseka.
Barselona kao primer za ostatak Evrope
U međuvremenu, Barselona pokazuje da se može delovati proaktivno.
Ovaj španski grad prednjači u formiranju mreže klimatskih skloništa, ima ih više od 400 i služi kao model za ostale evropske gradove.
Stručnjaci smatraju da Barselona nije primer samo zbog broja skloništa, već i zato što ima jasne kriterijume koji definišu šta tačno čini jedno mesto "klimatskim utočištem".
Ana Terra Amorim-Maia, istraživačica specijalizovana za prilagođavanje gradova klimatskim promenama iz Basksog centra za klimatske promene (BC3), kaže da nije svako mesto automatski klimatsko sklonište.
"Da bi ona zaista pomogla najugroženijim grupama kada nastupe ekstremne temperature, moraju ispunjavati minimalne uslove, da postoji zaklon, mesta za sedenje, pijaća voda i toalet", objasnila je ona za Euronews.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)