Zaključci najnovijeg izveštaja Evropskog savetodavnog tela akademija nauka (EASAC) pod nazivom "Hitna potreba za transformativnim promenama" ukazuju na to dauprkos određenom napretku, klimatska politika ne prati razmere planetarne krize.
EASAC upozorava da emisije gasova sa efektom staklene bašte i dalje rastu, što izaziva ekstremne vremenske nepogode, ekološke katastrofe i smrtne slučajeve. Samo u poslednje tri godine, klimatske promene u EU izazvale su ekonomske gubitke od 162 milijarde evra, dok je tokom leta 2022. godine više od 60.000 ljudi preminulo zbog toplotnih talasa, navodi izveštaj.
Autori takođe ukazuju na to da globalna stopa reciklaže materijala iznosi samo 7%, dok je u EU ta brojka mnogo veća, 50%, a nastavlja se izumiranje vrsta, uprkos obećanjima o jačoj zaštiti biodiverziteta.
Prekoračenje planetarnih granica Šest od devet planetarnih granica već je prekršeno, dok je sedma na ivici ugroženosti, upozoravaju u EASAC-u.
U Stokholmskom centru za istrajnost (SRC), grupa naučnika je 2009. godine identifikovala devet ključnih procesa i sistema koji održavaju stabilnost i otpornost Zemlje: promene u integritetu biosfere, promene u zemljišnim sistemima, promene u slatkovodnim ekosistemima, modifikacije biogehemijskih tokova, uvođenje novih entiteta, zakiseljavanje okeana, atmosfersko opterećenje aerosolima i degradacija ozonskog omotača stratosfere.
Istraživanje iz 2023. godine koje su sproveli naučnici sa Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja klime (PIK) pokazuje da još uvek nismo prešli granicu u pogledu zakiseljavanja okeana, atmosferskog opterećenja aerosolima i degradacije stratosferskog ozonskog omotača. Međutim, zakiseljavanje okeana se približava toj granici.
"Iako su ostvareni značajni napreci u zelenim tehnologijama, ljudske aktivnosti i dalje prelaze granice koje planeta može da izdrži, a prelazak u fazu u kojoj će Zemlja postati sve manje pogodna za život verovatno je već započeo", izjavio je Majkl Norton, glavni autor izveštaja EASAC-a.
Kako izaći iz krize?
Izveštaj EASAC-a ukazuje na veliku razliku između naučnih saznanja i političkih odluka.
Iako postoji globalni konsenzus o potrebi za promenama, ključne prepreke ostaju: zakonske barijere, duboko ukorenjeni korporativni interesi, politička inertnost i širenje dezinformacija, kao i lažnog zelenog PR-a.
Jedan od zanimljivih zaključaka iz izveštaja je da najbogatijih 0,1% svetske populacije, ljudi koji poseduju najveći deo globalnog bogatstva, generišu čak 10 puta više emisija CO2 nego ostatak najbogatijih 10%.
I dok se protive oporezivanju, koje bi moglo da obezbedi sredstva za finansiranje održivih projekata, koriste svoju političku moć kako bi promovisali sopstvene interese, piše u izveštaju.
Političke promene zasnovane na nauci EASAC predlaže pet ključnih političkih promena koje je potrebno sprovesti kako bi se osigurala održiva budućnost. Da bi se situacija promenila, nužno je redefinisati ekonomski sistem i preusmeriti fokus sa rasta bruto društvenog proizvoda na modele koji uzimaju u obzir dugoročnu održivost i dobrobit društva.
Takođe, potrebno je ukinuti subvencije za fosilna goriva, obezbediti pravednu tranziciju prema čistim izvorima energije, kao i uvesti strože propise za očuvanje i obnovu staništa.
Cirkularna ekonomija, kao četvrti ključ, podrazumeva poboljšanje reciklaže i efikasnije korišćenje resursa. Na kraju, naučna saznanja moraju postati osnov za donošenje političkih odluka.
"Zelena politika EU je dobar korak napred – daje prioritet blagostanju svojih građana i planete umesto neprestanoj ekonomiji rasta. Sada neke političke grupe sugerišu da bi tempo transformacije trebalo usporiti. To bi bila velika greška. Polovične promene nikada neće uspeti. Sat otkucava, a odluke koje sada donosimo odrediće budućnost naše planete", poručio je Anders Vikman, počasni predsednik Rimskog kluba i član Međunarodnog panela za resurse.
EASAC je organizacija koja okuplja nacionalne akademije nauka iz zemalja Evropske unije, Norveške i Švajcarske, a osnovana je 2001. godine. Njena misija je da pruži nezavisne i naučno utemeljene savete evropskim političarima i donosiocima odluka u vezi sa pitanjima koja se tiču nauke, tehnologije i društva. Ovo telo priprema izveštaje i preporuke zasnovane na najnovijim naučnim istraživanjima. Ažurirani izveštaj o nužnosti hitnih transformacija analizira promene koje su se desile između 2020. i 2025. godine, pokazujući da su klimatske promene u poslednjih pet godina značajno ubrzale.
(M.A./EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)