Rat u Ukrajini traje već pune tri godine, a za to vreme je u atmosferu oslobođeno skoro 230 miliona tona ekvivalenata CO2.
Tokom poslednjih 12 meseci zabeležen je rast od 31 odsto, što odgovara ukupnim emisijama Austrije, Mađarske, Češke i Slovačke.
Jedinstvenu metodologiju Inicijative za računanje emisija gasova sa efektom staklene bašte tokom rata, podržala je ukrajinska vlada, a ima za cilj da Rusiju smatra odgovornom za ove emisije i klimatsku štetu koja nastaje.
Razorni požari obeležili prošlu godinu u Ukrajini
Prema podacima Evropskog sistema za informacije o šumskim požarima, Ukrajinu su 2024. godine zahvatili razorni požari, koji su u velikoj meri izazvani ratom.
Površina zahvaćena požarima u proteklih 12 meseci više je nego udvostručena u odnosu na prethodne dve godine, dostižući 92.100 hektara.
Emisije iz svih požara u prirodnim ekosistemima, uključujući šume, dvostruko su više, a dostigle su 25,8 miliona tona ekvivalenata CO2 – što je porast od 118 odsto u odnosu na prosečan godišnji nivo.
Većina ovih požara dogodila se na linijama fronta ili u pograničnim područjima.
"Požari u ratu su rezultat, primera radi, granatiranja sa obe strane (eksplozije), ispaljivanja municije, pada dronova, eksplozija mina, pa čak i logorske vatre koje pale vojnici", objasnio je glavni autor izveštaja Lenard de Klerk za "Euronews Green".
"Zbog stalnih borbi i miniranih područja, vatrogasci ne mogu da priđu žarištima, pa se mali požari brzo šire i postaju intenzivniji, gaseći se tek kada svo drveće i rastinje izgori", dodao je.
Osim toga, prošle godine je vladala neuobičajeno suva klima na istočnim ratištima u Ukrajini. U kombinaciji s nekoliko toplotnih talasa, to je rezultiralo vrlo visokim indeksom opasnosti od požara.
"Ovakvi vremenski uslovi znatno su povećani zbog klimatskih promena. Klimatske promene stvaraju uslove za šumske požare, rat ih izaziva, oni potom uzrokuju emisije ugljen-dioksida, što dodatno doprinosi klimatskim promenama. To je začarani krug uništenja", dodaje de Klerk.
Nekontrolisani požari – podstaknuti klimatskim promenama – pojačali su emisije ugljenika, a doveli su i do uništenja vegetacije i drugih prirodnih upijača ugljen-dioksida.
Najnovija analiza pokazuje da prošla godina predstavlja "zabrinjavajući primer" kako klimatske promene i oružani sukobi međusobno pojačavaju destruktivne posledice globalnog zagrevanja.
Koji su drugi glavni izvori povećanih emisija u Ukrajini?
Kako se sukobi nastavljaju, emisije proistekle iz vojnih aktivnosti konstantno rastu, sada premašujući drugu kategoriju klimatskih troškova - rekonstrukciju oštećenih zgrada i infrastrukture.
Nakon tri godine, ratne operacije postale su najveći izvor emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Fosilna goriva koja sagorevaju u vozilima poput tenkova i borbenih aviona – koji troše ogromne količine dizela i kerozina – čine većinu ovih emisija, dosegnuvši 74 miliona tona ekvivalenata CO2.
Iako su dronovi postali značajniji u proteklih 12 meseci, nisu zamenili upotrebu artiljerijskih granata, koje su i dalje izuzetno ugljenično intenzivne, što znači da emisije iz municije nisu smanjene.
Pojačani napadi na energetsku infrastrukturu doveli su do porasta emisija iz ovog sektora za 16 odsto.
Posebno su pogođeni naftni objekti, čije je uništenje rezultiralo naglim povećanjem emisija na 2,1 milion tona ekvivalenata CO2 u poslednjih 12 meseci, u poređenju sa 1,1 milion tona u prethodne dve godine.
Avioni su i dalje izbegavali ili im je bio zabranjen ulazak u vazdušni prostor iznad Rusije i Ukrajine, što je značilo da su morali da lete dužim rutama, povećavajući emisije. To je podiglo emisije na 14,4 miliona tona ekvivalenata CO2 od početka invazije.
Emisije povezane s izbeglicama ostale su uglavnom nepromenjene.
Nalazi studije za poslednjih 12 meseci su još preliminarni, jer neki podaci tek treba da budu objavljeni.
Ukrajina traži odštetu za štetne emisije
Istraživači smatraju da bi Rusija trebalo da bude odgovorna za štetne emisije koje su oslobođene tokom rata u Ukrajini i za klimatsku štetu koja iz toga proizilazi.
"Oružana agresija na Ukrajinu ulazi u četvrtu godinu. Analiza pokazuje da ekološka šteta ne poznaje granice i da rat dodatno pogoršava klimatsku krizu sa kojom se suočava ceo svet", izjavila je ministarka zaštite životne sredine i prirodnih resursa Ukrajine Svitlana Grinčuk.
"Ovaj izveštaj je važan dokument koji treba da osigura da Rusija odgovara za štetu koju nanosi svima nama", dodala je.
S obzirom na to da su pregovori o okončanju rata u toku, klimatski troškovi rata ne bi trebalo da budu zaboravljeni.
"Još je rano reći kako će mirovni pregovori uticati na naš rad, ali verujemo da bi Rusija trebalo da nadoknadi pričinjenu štetu, kao što je odlučeno na Generalnoj skupštini UN 14. novembra 2022. godine", kazao je de Klerk.
Ukoliko se primeni koncept od 185 dolara (178 evra) po toni ekvivalenta CO2 dolazi se do procene da bi Rusija mogla da plati više od 42 milijarde dolara (40,3 milijarde evra) za načinjenu klimatsku štetu nakon tri godine rata.
(EUpravo zato/Euronews)