Oslanjanje na prirodne ugljenične resurse poput šuma i okeana kako bi se kompenzovale emisije fosilnih goriva neće zaustaviti globalno zagrevanje, upozorili su naučnici koji su razvili koncept neto nula emisija.
Svake godine okeani, šume, zemljišta i drugi prirodni ugljenični resursi planete apsorbuju oko polovinu svih ljudskih emisija, što je deo vladinih planova za ograničavanje globalnog zagrevanja ispod 2°C prema Pariskom sporazumu.
Međutim, međunarodna grupa autora koja je razvila nauku nulte emisije upozorila je da bi zemlje mogle "da prevare" put ka ciljevima Pariskog sporazuma koristeći prirodne procese ugljeničnog ciklusa Zemlje, stvarajući utisak da su postigle nultu emisiju dok nastavljaju da podstiču globalno zagrevanje.
Studija, objavljena u u časopisu Nature koju je predvodio Univerzitet u Oksfordu, navodi da prirodni ugljenični resursi poput kišnih šuma i močvara moraju biti zaštićeni kako bi uklonili istorijsko zagađenje, ali da nikada nisu bili deo originalne definicije neto nula koju su naučnici razvili 2009. godine.
Nije sve do prirode, malo je i do ljudi
Naučnici su naglasili potrebu za "geološkim neto nulama", što znači da bilo koje buduće emisije ugljen-dioksida moraju biti kompenzovane trajnim uklanjanjem zagađenja iz fosilnih goriva – a ne iz postojećih prirodnih ekosistema. Pozvali su vlade da hitno pojasne šta znači neto nula na COP29 u Azerbejdžanu ili da nastave da rizikuju katastrofalni klimatski slom.
Pravila Pariskog sporazuma dozvoljavaju zemljama da zatraže uklanjanje ugljenika sa zemljišta koja su pod nekim oblikom njihove kontrole kako bi postigli klimatske ciljeve, kao što su delovi amazonske prašume u Brazilu ili šume tajge u Rusiji. Međutim, problem je u tome što su procesi apsorpcije ugljen-dioksida u ovim prirodnim ekosistemima prirodni, tj. oni bi se ionako dešavali bez obzira na ljudsku aktivnost. Naučnici upozoravaju da ovakvo računanje omogućava državama da preuveličaju svoj napredak ka ciljevima smanjenja emisija.
S druge strane, emisije i uklanjanje ugljen-dioksida sa zemljišta kojima se ne upravlja, poput nedavnih šumskih požara u Kanadi koji su oslobodili ugljen dioksid ekvivalentan tri puta većem godišnjem udelu, nisu uračunati u napredak zemlje ka ciljevima.
"Moramo zaštititi pasivne ugljenične resurse. Moramo zaštititi naše šume i okeane jer su nam potrebni da obezbede uslugu uklanjanja ugljen-dioksida kako bi se postigla neto nulta emisija, odnosno globalno zagrevanje. Ali ne možemo se pretvarati da ti pasivni resursi na neki način kompenzuju upotrebu fosilnih goriva", rekao je profesor Majls Alen sa Oksfordskog univerziteta, koji je predvodio studiju.
"Ako još uvek koristite fosilna goriva i još uvek proizvodite ugljen-dioksid sagorevanjem fosilnih goriva do sredine veka, morate imati plan da te emisije vratite pod zemlju ili u neki drugi trajni skladišni prostor", rekao je on.
Zemlje preuzimaju zasluge
Alen je izrazio zabrinutost da bi zemlje mogle čak uzeti zasluge za prirodno uklanjanje ugljen-dioksida iz mora tvrdeći da upravljaju "okeanima".
"Možda će neke zemlje ovo koristiti na zlonamerni način: 'varanje'", rekao je dr Glen Peters, sa Cicero Centra za međunarodna klimatska istraživanja u Oslu, koautor studije.
Studija dolazi u vreme rastuće zabrinutosti zbog stabilnosti ugljeničnih resursa Zemlje, koji su, kako istraživači navode, privremeno "kolabirali" 2023. godine tokom rekordnih temperatura, toplotnog talasa El Ninjo i drugih pritisaka na ekosisteme. Rezultat je bio da šume, biljke i zemljišta – kao neto kategorija – nisu apsorbovali gotovo nikakve količine ugljen-dioksida, pokazalo je istraživanje.
Analiza istraživačke organizacije Zero Carbon Analytics pokazala je da je uloga prirode u nacionalnim doprinosima (NDC) značajan "slepi ugao" za vlade, što bi moglo stvoriti utisak da su bliže postizanju neto nula nego što to zaista jesu.
(Eupravo zato/Gardijan)