"Praktično je sigurno" da će 2024. biti najtoplija godina ikada zabeležena, pokazao je program Evropske unije za praćenje klime iz svemira.
Ova prognoza dolazi nedelju dana pre nego što će se diplomate sastati na klimatskom samitu COP29 i dan nakon što je većina birača u SAD, najvećem istorijskom zagađivaču gasova koji greju planetu, izabrala Donalda Trampa za predsednika. Tramp je klimatske promene nazvao "prevarom" i obećao da će povući politike usmerene na čišćenje ekonomije.
Izveštaj pokazuje da će 2024. verovatno biti prva godina sa temperaturom višom od 1,5°C u odnosu na period pre industrijske revolucije, nivo zagrevanja koji je uzbudio naučnike.
"Ovo predstavlja novu prekretnicu u globalnim temperaturama i treba da posluži kao podstrek za podizanje ambicija na predstojećoj konferenciji o klimatskim promenama," rekla je dr Samantha Burges, zamenica direktora Službe za klimatske promene Kopernikus.
Naučnici su otkrili da su globalne temperature u poslednjih 12 meseci bile 1,62°C više u odnosu na prosek iz perioda 1850-1900, kada je čovečanstvo počelo intenzivno da koristi ugalj, naftu i gas.
U mesečnom biltenu o klimi navodi se da je oktobar 2024. bio drugi najtopliji oktobar ikada zabeležen, odmah iza oktobra 2023, sa temperaturama 1,65°C iznad predindustrijskog nivoa. Bio je to 15. mesec od poslednjih 16 sa temperaturama višim od 1,5°C.
Svetski lideri obećali su da će ograničiti zagrevanje planete na 1,5°C do kraja veka, ali su na putu da planetu zagreju za otprilike duplo više od toga.
Da li je cilj promašen?
Naučnici ističu da jedna godina iznad tog praga ne znači da je cilj promašen, jer se porast temperature meri decenijama, a ne godinama, ali upozoravaju da će ovo dovesti još više ljudi i ekosistema na ivicu opstanka.
"Naša civilizacija nikada nije morala da se nosi s klimom toplijom od trenutne", rekao je Karlo Buontempo, direktor Kopernikusa. "To neminovno stavlja našu sposobnost da reagujemo na ekstremne događaje – i da se prilagodimo toplijem svetu – na apsolutnu granicu".
Nalazi Kopernikusa zasnovani su na milijardama merenja vremena sa satelita, brodova, aviona i meteoroloških stanica. Analize temperature u ERA5 datasetu, na kojem se bilten zasniva, donekle se razlikuju od drugih istaknutih setova podataka koje koriste naučnici za klimu u SAD i Japanu.
Naučnici su takođe otkrili da je morski led u Arktiku dostigao četvrti najniži mesečni nivo za oktobar, za 19 odsto ispod proseka, dok je obim morskog leda u Antarktiku bio drugi najniži za oktobar, za osam odsto ispod proseka.
Ukazali su i na obilnije padavine nego što je uobičajeno koje su pogodile veliki deo Evrope, uključujući Španiju, gde su iznenadne poplave usmrtile više od 200 ljudi dok su se probijale kroz sela i preplavljivale kuće blatom.
Prošle nedelje, Svetska meteorološka organizacija (WMO) utvrdila je da je koncentracija gasova koji zagrevaju planetu u atmosferi dostigla rekordne nivoe u 2023. godini. Otkriveno je da se ugljen-dioksid akumulira brže nego ikad u ljudskoj istoriji, sa koncentracijama koje su se povećale za više od deset odsto samo u poslednje dve decenije, zagrevajući planetu i čineći ekstremne vremenske prilike još nasilnijim.
"Najefikasnije rešenje za rešavanje klimatskih izazova je globalna posvećenost smanjenju emisija", rekao je Buontempo.
(Eupravo zato/JA)