Vinovoj lozi prija toplo, ali ne ekstremno vreme: Kako se belgijski vinogradari prilagođavaju klimatskim promenama?

Vinogradari u belgijskoj regiji Valonija prilagođavaju svoju tehniku uzgoja grožđa za vino zbog sve veće opasnosti od klimatskih promena. Evo i šta oni primenjuju kako bi ublažili negativne posledice klimatske krize na vinogradarstvo

Isopix / Shutterstock Editorial / Profimedia Vinograd u Belgiji

Pitanje koje negde stoji u vazduhu je - da li će klimatske promene naterati belgijske vinogradare da stavljaju vodu u svoje vino?

Na prvi pogled, čini se da rastuće temperature podstiču razvoj vinogradarstva u zemlji poznatoj po svom pivu.

Naime, prošle godine je u Belgiji proizvedeno 3,4 miliona litara vina, što je povećanje od 13 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Već deceniju, broj vinograda u Belgiji stalno raste kao rezultat klimatskih promena, kaže Sebastijen Doutrelu, klimatolog sa Univerziteta u Liježu.

Iako pospešuju poboljšanje proizvodnje vina, klimatske promene sa sobom nose i brojne prepreke i negativne strane.

Klimatske opasnosti

U Valoniji, u blizini Dinana, Chateau Bon Baron nije imun na hirovite klimatske promene.

„Sa klimatskim promenama, to nije samo slučaj toplijeg vremena, gde imate više sazrevanja grožđa. Više se radi o ekstremima, a ekstremi nisu dobri. Poplave, kiša, mraz", pojasnila je Jeanette van der Steen, vinarka i vlasnica Chateau Bon Baron.

Sa povećanim temperaturama kao rezultatom globalnog zagrevanja, vinove loze počinju da pupe ranije u sezoni i tada su podložnije prolećnim mrazevima, objašnjava ona.

Druga opasnost je pojava insekata i bolesti u vinovoj lozi severne Evrope, koje su ranije bile rasprostranjenije na jugu.

„Postoji insekt koji se zove drosofila suzuki koji je prvobitno pravio štetu na jugu Evrope. Tako da u to vreme severnije zemlje nisu bile pogođene. Ali očigledno se on svake godine seli sve severnije i već je stigao ovde u Belgiju ", upozorava Jeanette van der Steen.

Vinogradari se prilagođavaju

Vinogradari se prilagođavaju menjajući svoje tehnike.

Na primer, vlasnica Chateau Bon Baron, koja se zalaže za održivi razvoj, nanosi glinu na svoje vinove loze kako bi ih zaštitila od vode i toplotnog stresa. Ona takođe proređuje listove na vinovoj lozi.

„Kada se lišće proredi, vinove loze su izložene toploti, hladnoći, kiši i vetru. Ovo stvara deblju kožicu, pa je manji rizik od napada insekata i bolesti. Grožđe je bolje zaštićeno od toplote", ona objašnjava.

William Ragosta / Alamy / Alamy / Profimedia 

Klimatske promene takođe otežavaju predviđanje početka berbe.

Kada je Jeannette Van der Steen počela da se bavi vinogradarstvom 2000-ih, berba u Valoniji počinjala je sredinom oktobra. Tokom godina i porasta temperatura, sada je početkom septembra.

Ove godine je još uvek prerano da se kaže kada će biti, kaže ova iskusna vinarka koja budno prati vremenske prilike.

(M.A./EUpravo zato/Euronews.com)