Ovogodišnji jun je bio najtopliji jun u istoriji merenja što znači da je to 13. mesec zaredom u kome beležimo rekordne temperature, saopštio je Evropski klimatski servis Kopernikus.
To je, takođe, 12. mesec zaredom u kome je svet bio topliji za 1.5 stepeni u odnosu na predindustrijsko doba.
"To je pravo upozorenje da se približavamo ovoj važnoj granici koju je postavio Pariski sporazum. Globalne temperature nastavljaju da rastu i to veoma brzo", rekao je klimatski naučnik iz službe Kopernikusa Nikolas Džulijen.
Ovo povećanje od 1,5 stepeni je važno jer je upravo to granica oko koje su se složile sve države potpisnice Pariskog sporazuma 2015. godine, iako Džulijan i drugi meteorolozi smatraju da taj prag neće biti pređen ukoliko se ne pojave dugoročni toplotni talasi - dugi oko 20 ili 30 godina.
"Ovo je više statistička čudnovatost koja podvlači kontinuiranu promenu u našoj klimi", rekao je direktor Kopernikusa Karlo Buontempo.
Naučnici prognoziraju da bi ovaj toplotni talas, duži više od godinu dana, mogao uskoro da se završi, ali to ne znači da će se okončati i klimatski haos koji ga prati.
Koliko je bilo toplo u junu 2024?
Prosečna junska temperatura širom sveta je bila 16,6 stepeni, što je 0,67 stepeni više od trodesetogodišnjeg proseka za ovaj mesec.
Rekord za najtopliji jun u istoriji, postavljen prošle godine, oboren je za 0,14 stepeni. Jun 2024. je bio i treći najtopliji mesec ikada, prema podacima Kopernikusa.
Džulijan kaže da se rekordi ne obaraju svakog meseca već da se proteklih 13 meseci "razbijaju značajnom marginom".
Prema rečima klimatskog naučnika Endrua Deslera, to je za bogate nepovoljnost, ali za siromašne je patnja.
"U budućnosti će se broj bogatih koji doživljavaju skupu neprijatnost povećati dok većina ljudi ne bude patila", rekao je.
Kako visoke temperature utiču na vreme u svetu?
Čak i da ne pređemo prag od 1,5 stepeni već smo videli posledice klimatskih promena i ekstremne vremenske pojave koje se zbog toga događaju - sve gore poplave, suše i oluje.
Junski toplotni talas je najteže pogodio jugoistok Evrope, Tursku, istok Kanade, zapad SAD i Meksiko, Brazil, sever Sibira, Bliski istok, sever Afrike kao i zapadne delove Antarktika. Primera radi, pakistanski doktori su prošlog meseca morali da zbrinu hiljade pacijenata usled toplotnih udara zbog temperatura koje su premašivale 47 stepeni.
Jun je takođe bio 15. mesec zaredom kako su i svetski okeani oborili temperaturne rekorde. Najveći deo toplote dolazi od emitovanja štetnih gasova nakon sagorevanja uglja, nafte u prirordnog gasa.
Meteorolozi se slažu da bi 2024. godina mogla da obori rekord i postane najtoplija u istoriji merenja.
(EUpravo Zato/Euronews)