- Klimatske promene i topliji okeani jačaju oluje, menjaju njihove putanje i povećavaju rizik od poplava, erozije i klizišta.
- Najugroženije su Filipini, Meksiko, Madagaskar, Mauricijus, Japan, Kina, Mikronezija, SAD, Južna Koreja i Australija.
Oluje izazivaju najveću ekonomsku štetu među ekstremnim prirodnim pojavama, a siromašnije zemlje zbog njih trpe nesrazmerno veće posledice. Po broju žrtava, nalaze se na trećem mestu, posle zemljotresa i ekstremnih temperatura.
Klimatološkinja Friderike Oto, suosnivačica organizacije World Weather Attribution, navodi da raste udeo najjačih oluja.
Sagorevanje fosilnih goriva zagreva atmosferu i okeane. Kada se tropski cikloni razvijaju iznad toplijih mora, imaju više energije, što može dovesti do snažnijih vetrova i obilnijih padavina.
Topliji okeani doprinose i širenju tropskih ciklona ka područjima koja ranije nisu bila izložena ovakvim pojavama, kao i njihovom pomeranju ka polovima.
Istovremeno, oluje se mogu naglo pojačati, što meteorolozima ostavlja manje vremena za upozorenje stanovništva.
Rast nivoa mora dodatno povećava rizik od poplava, erozije obale i klizišta, dok topliji vazduh može da zadrži više vlage i donese obilnije padavine tokom jakih oluja.
Ko je najugroženiji?
Prema Indeksu rizika od oluja, koji je obuhvatio 193 zemlje, najveću izloženost imaju Filipini, Meksiko, Madagaskar, Mauricijus, Japan, Kina, Mikronezija, SAD, Južna Koreja i Australija.
U Evropi su među prvih 100 zemalja prema fizičkoj izloženosti i društvenoj ranjivosti samo Portugalija (69. mesto) i Ukrajina (96. mesto).
Tropski cikloni su u Evropi retki, ali su češći vantropski cikloni, koji mogu doneti snažne vetrove i obilne padavine. Posebno u severnoj Evropi njihov broj raste, što doprinosi vlažnijim zimama.
Najvećem riziku izloženi su priobalni gradovi i ostrva. Stručnjaci upozoravaju da bi u budućnosti i veliki gradovi poput Njujorka, Bostona, Pekinga i Tokija mogli biti izloženi tropskim ciklonima.
Upozorenja moraju da budu dostupna svima
Sistemi ranog upozoravanja biće sve važniji kako oluje budu postajale intenzivnije. Međutim, nije dovoljno pratiti samo brzinu vetra - poplave i olujni talasi često predstavljaju najveću opasnost po život.
Zato stručnjaci preporučuju sisteme koji istovremeno prate više rizika, uključujući padavine, vetar, munje, led i tornada.
Upozorenja moraju biti jasna i dostupna svima, uključujući osobe sa invaliditetom i ljude kojima je potrebna pomoć pri evakuaciji.
Šta još države mogu da urade?
Pored državnih sistema zaštite, važna je pripremljenost lokalnih zajednica, posebno za ljude koji nemaju pristup internetu, mobilnom telefonu ili drugim kanalima za upozorenje.
Osiguranje može pomoći u obnovi nakon katastrofe, ali je u mnogim siromašnijim zemljama nedostupno ili preskupo, što dodatno usporava oporavak.
Stručnjaci zato ističu da su, uz bolju zaštitu i sisteme upozoravanja, ključni i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa.
To bi moglo da uspori dalje jačanje oluja i ostavi društvima više vremena da se prilagode klimatskim promenama.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)