Tokom jula i avgusta meseca ove godine zabeležene su b koje su uticale čitav ekosistem i izazvale suše na čak 38% evropskog kopna. Pored suše, i loše upravljanje i zagađenje, ugrozili su jezera i reke, čime je pogoršan problem sa nestašicom vode u Evropi.
Prema Indeksu iskorišćenosti vode plus (WEI+) Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), vodni resursi su pod pritiskom kada se koristi 20% obnovljivih izvora slatke vode, dok se ozbiljan pritisak javlja kada se koristi 40%, pa se prema izveštaju Evropske komisije oko 30% Evropljana i 20% evropske teritorije svake godine suočava sa nestašicom vode.
Toplotni talas dodatno produbljuju evropsku krizu sa vodom, jer toplota isušuje zemljište i smanjuje nivo vode u rekama, a iza visokih temperatura nalazi se vodni sistem koji je već doveden do svojih granica.
EU je u junu 2025. godine pokrenula Strategiju otpornosti na vodu (Water Resilience Strategy), sa ciljem da Evropa postane otporna na probleme povezane sa vodom. Strategija štiti ciklus vode, promoviše ekonomiju koja racionalno koristi vodu i obezbeđuje pristup čistoj i pristupačnoj vodi.
"Voda više nije samo ulaganje u zaštitu životne sredine. To je ulaganje u dobrobit ljudi, bezbednost hrane u Evropi, javno zdravlje, ekonomsku konkurentnost i otpornost. A ako Evropa danas ne ulaže dovoljno u vodu, posledice prvo neće osetiti institucije, već obični ljudi", rekao je Tomas Bajada, poslanik Evropskog parlamenta iz Progresivne alijanse socijalista i demokrata (S&D) i izvestilac Evropskog parlamenta za Strategiju otpornosti na vodu.
Zašto se vodni resursi u Evropi smanjuju?
Nestašica vode u Evropi posledica je prekomerne potrošnje, klimatskih promena, zagađenja i lošeg upravljanja vodnim resursima. Voda se najviše koristi u poljoprivredi, industriji i proizvodnji energije.
Iako je ukupno zahvatanje vode između 2000. i 2023. godine smanjeno za 14%, EU i dalje godišnje zahvata oko 200 milijardi kubnih metara vode, često više nego što priroda može da obnovi, a istovremeno, Evropa koristi samo 2,4% otpadnih voda. Situaciju komplikuju i klimatske promene, koje dodatno pogoršavaju situaciju.
Strategija otpornosti na vodu
EU je 2025. godine pokrenula Strategiju otpornosti na vodu, koja kroz više od 50 mera ima za cilj da obezbedi dugoročnu sigurnost snabdevanja vodom.
Najvažnije mere uključuju zaštitu količine i kvaliteta vode, obnovu ekosistema koji mogu da zadržavaju i prečišćavaju vodu, sisteme ranog upozoravanja na suše, smanjenje zagađenja i gubitaka u vodovodnim mrežama, ponovnu upotrebu otpadnih voda, primenu pametnih brojila i veštačke inteligencije i satelitskih podataka.
Cilj Evropske unije je da do 2030. godine poveća efikasnost korišćenja vode za 10%, a strategija podstiče i proizvode koji štede vodu, odgovornije formiranje cena i veće uključivanje građana u upravljanje vodnim resursima.
Evropska investiciona banka izdvojila je 15 milijardi evra, ali se smatra da su potrebna dodatna ulaganja kako bi se odgovorilo na obim problema.
Koje zemlje najviše trpe?
Južna Evropa najviše je pogođena nestašicom vode zbog toplije i suvlje klime i velike potrošnje u poljoprivredi. U 2023. godini nestašica vode pogodila je 28% teritorije i 32% stanovništva Evrope, gde su najugroženiji Kipar i Malta. Kipar je 2023. godine koristio 92,1%, a Malta 66,7% svojih resursa slatke vode, znatno iznad praga od 40% koji označava ozbiljan vodni stres.
Kipar ponovo koristi gotovo 100% otpadnih voda, dok Malta koristi samo 5–10%. Obe zemlje se u velikoj meri oslanjaju i na desalinizaciju.
Nestašica vode u Evropi više nije samo ekološki problem, već predstavlja pitanje javnog zdravlja, bezbednosti hrane, energetike i ekonomske stabilnosti. EU pokušava da odgovori kroz smanjenje potrošnje, modernizaciju infrastrukture, ponovnu upotrebu vode i zaštitu vodnih ekosistema. Ipak, zbog klimatskih promena i rastuće potražnje biće potrebna dodatna ulaganja i dugoročno prilagođavanje upravljanja vodnim resursima.
(EUpravo zato/Euronews)