Delovi južne Evrope već se suočavaju sa užarenim toplotnim talasima dok leto još zvanično nije nastupilo. Drugi delovi kontinenta trpe rekordne padavine.
Ovi ekstremni vremenski događaji postaju sve izraženiji kao rezultat klimatskih promena, i to je, moglo bi se reći, tek zastrašujući pogled u budućnost.
Dani koji obaraju rekorde pokazali su koliko su naši gradovi loše pripremljeni da podnesu temperaturu od 40°C. Oni su nas takođe naučili da cenimo delove koji pružaju olakšanje: ulice sa drvećem, zelenilo, parkove, kupališta i klimatizovana javna mesta.
Zbog onoga što je poznato kao efekat „gradskog toplotnog ostrva", gradovi postaju mnogo topliji od drugih delova zemlje jer je toplota zarobljena između visokih zgrada, a upijaju je asfalt i beton. Zato su potrebne neke inovativne mere da se gradovi rashlade.
Od Atine do Antalije, nisu svi gradovi podjednako pogođeni toplotnim talasom, a šta možemo naučiti od onih koji prednjače u klimatskoj adaptaciji?
„Hladne ulice" u Beču
Prema Globalnom indeksu životnih vrednosti koji je objavio Economist Intelligence Unit, Beč je najprikladniji grad za život na celom svetu.
Takođe ima visoke rezultate na frontu ublažavanja klimatskih promena, pošto je austrijski glavni grad prvi put napravio klimatski plan 1999. godine, a 2018. postao je jedan od prvih gradova u Evropi koji je postavio strategiju za identifikaciju i borbu protiv urbane vrućine.
Kada vrućina postane prevelika, stanovnici mogu šetati ulicama koje ih rashlađuju 'magličnim pljuskovima' fine magle.
Ove „hladne ulice" samo su deo plana javne infrastrukture opštinske vlade. Takođe je uveo novu mrežu biciklističkih ruta kako bi napuštanje automobila koji proizvode toplotu učinili privlačnijim. Takođe, čelnici su obećali da će zasaditi 4.500 novih stabala svake godine.
Osim što dodaje nove elemente gradu, Beč se drži onoga što funkcioniše. Još uvek ima više od 1.000 javnih česmi za piće i zadržao je široku mrežu opštinskih bazena koji su prvi put izgrađeni 1920-ih.
Dubrovnik je još jedan grad sa prekrasnim fontanama za piće i, kako se nalazi na moru, napravio je vrata u svojim velikim zidinama tako da stanovnici i turisti imaju brz pristup kada im je potrebno rashlađenje.
„Ventilacioni hodnici" u Frankfurtu
Nekadašnji pobednik Evropskog grada drveća, Frankfurt već dobro napreduje kada je u pitanju zelena pokrivenost.
Prema satelitskoj studiji iz 2021. godine, drveće može smanjiti površinsku temperaturu do 12°C tokom leta, tako da je oko 200.000 njih u javnim prostorima definitivno blagodat za finansijski kapital.
Kao jednom od najtoplijih gradova u Nemačkoj, bilo mu je potrebno veliko preoblikovanje.
Frankfurt ima ventilacione hodnike, ili „Luftleitbahnen", a to su delovi zemlje na kojima nema visokih zgrada, aliima velikih površina pod drvećem, kako bi se uvukao hladniji vazduh iz okolnih područja.
Luftlajtbahn na reci Nida, na primer, dozvoljava do 40.000 m3 hladnog vazduha u sekundi tokom letnjih noći.
Povrh svega, Frankfurt zahteva da određene nove zgrade imaju „zelene" krovove prekrivene biljkama. One mogu ostati hladnije za neverovatnih 40°C tokom sunčanih dana od običnih.
„Zeleni krovovi imaju brojne pozitivne efekte", objašnjava Lara-Maria Mohr iz Frankfurtskog odeljenja za životnu sredinu.
Oni štite zgradu, izoluju je i hlade je, što takođe štedi, buka se umanjuje, finu prašinu filtriraju biljke, a efekti jakih padavina su ublaženi činjenicom da kiša može da apsorbuje supstrat., navodi ona.
Klimatska skloništa u Madridu
U Španiji se donekle očekuju vrući letnji dani.
Prošlog leta, temperature u glavnom gradu zemlje redovno su se približavale 40°C, dok je južni grad Valensija oborio toplotni rekord kada je živa dostigla 46,8°C.
I dok su Mediteranci odavno prilagodili svoj rad i društveni život vrućini - to ipak nije sloboda koja se daje svima.
Šezdesetogodišnji madridski čistač ulica tragično je preminuo od toplotnog udara 2022. godine, samo se srušivši na poslu prethodnog dana.
S druge strane, ne doživljavaju svi građani toplotne talase na isti način.
Takođe, manje je verovatno da će stanovnici u oblastima sa nižim prihodima imati adekvatno izolovane stanove i pristup hladnim, zelenim površinama.
Da bi pokušao da poboljša svoju situaciju, Madrid je otvorio klimatska skloništa u klimatizovanim javnim prostorima, kao što su biblioteke i društveni centri tokom prošlogodišnjeg toplotnog talasa, i postavio aplikaciju za ubrzanje ulaska u gradske gradske opštinske bazene koji su subvencionisani.
Postoji i dugoročna strategija za hlađenje grada.
Prema planu iz 2019. godine, oko prestonice se gradi 75 km dugačak „zeleni pojas" šume, a ermografski snimci iz obližnjih oblasti 2022. godine pokazali su da su temperature tla već smanjene za 2°C za dve godine, preneo je Politiko.
Koji su najbolji načini za hlađenje gradova?
Postoji mnogo drugih načina na koje gradovi obuzdavaju vrućinu. U Nirnbergu, na primer, tramvajske pruge su prekrivene travom da bi se rashladile.
Dok su arhitekte iz Norviča izgradile 100 društvenih stambenih objekata orijentisanih sever-jug, sa horizontalnim nijansama preko prozora okrenutih prema jugu, kako bi sprečili najgore vrućine, naselje Goldsmit Strit je redak primer u Velikoj Britaniji, koji ima kuće podjednako efikasne i za leto i za zimu.
Bolje stanovanje i humano izgrađeno okruženje, zeleni transport, drveće i vodene površine: ovo su ključni principi gradova prilagođenih klimi.
Ali sa tako različitim klimatskim i istorijskim karakteristikama, kako evropski lideri i urbanisti znaju šta tačno da rade?
Više stabala je pobeda na više frontova, ali je dobro znati da je potrebno 40 odsto pokrivača nadstrešnica na ulici da bi se zaista uvećale prednosti onoga što stručnjak za zeleno urbano planiranje Jon Burke naziva „najnaprednijom tehnologijom za klimatizaciju prirode".
Postoje ključne kalkulacije koje treba napraviti o tome šta su, očigledno, i estetska poboljšanja.
C40 Cool Cities Network je jedna organizacija koja radi na ovim linijama. Pomogla je u razvoju alata „Gradovi otporni na toplotu", koji omogućava donosiocima odluka da tačno izmere prednosti određenih parkova i zelene infrastrukture, reka, jezera i hladnih i vegetativnih površina.
(M.A./EUpravo zato/Euronews.com)