Kada je reč o rang listama održivosti, Evropa dominira na svetskom nivou.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da su sve zemlje i dalje daleko od ključnih ciljeva u borbi protiv klimatskih promena.
Indeks ekoloških performansi (EPI), koji su osmislili istraživači sa univerziteta Jejl i Kolumbija, objavljuje se svake dve godine i rangira zemlje širom sveta prema tome koliko su posvećene održivosti.
Fokusira se na 47 različitih pokazatelja podeljenih u 12 kategorija, uključujući ublažavanje klimatskih promena, kvalitet vazduha, šume, vodne resurse, upravljanje otpadom i biodiverzitet.
Koristeći podatke velikih istraživačkih institucija, međunarodnih organizacija i drugih izvora, poput Instituta za svetske resurse i programa Kopernikus Evropske unije, svaka zemlja dobija ocenu od nula do 100.
Estonija na vrhu liste za klimu
Prema svim ovim parametrima, Estonija je zauzela prvo mesto, uglavnom zahvaljujući značajnom smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte u proizvodnji električne energije tokom protekle decenije.
Poslednjih godina Estonija je smanjila oslanjanje na proizvodnju struje iz domaćeg uljnog škriljca, energetski bogate sedimentne stene.
Iako uljni škriljac i dalje ostaje glavni izvor energije u zemlji, procvat obnovljivih izvora pomaže Estoniji da se postepeno odvikne od fosilnih goriva, prvenstveno zahvaljujući solarnoj energiji.
Prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), Estonija planira da ubrza energetsku tranziciju, a cilj je da do 2030. godine električnu energiju 100 odsto pokriva iz obnovljivih izvora. To je deo šireg cilja zemlje da do 2050. postigne klimatsku neutralnost.
Estonija je takođe visoko rangirana zahvaljujući jačanju biodiverziteta i zaštite ekosistema. Više od 50 odsto njene teritorije prekriveno je šumama i zaštićenim močvarama, što je čini staništem za više od 300 vrsta ptica.
Na konferenciji održanoj u Njujorku, u organizaciji Univerziteta Ujedinjenih nacija, Centra za istraživanje politika, estonski ministar energetike i životne sredine, Andres Sut, izjavio je da je "veoma ponosan što je prepoznat napredak zemlje u održivosti".
Ipak, Estonija je osvojila samo 75 od mogućih 100 poena, što pokazuje da je, čak i kao pobednica, daleko od ciljeva koje treba da dostigne.
"Ako zemlje žele da zadrže putanju ka nultim neto emisijama do 2050, moraće kontinuirano da ostvaruju velika smanjenja emisija, što će zahtevati dodatne politike u budućnosti", rekao je Zak Vending, glavni autor izveštaja.
Globalna rang-lista održivosti
Luksemburg je zauzeo drugo mesto sa 74 poena, a slede Ujedinjeno Kraljevstvo (72), Finska (71) i Holandija (71).
Evropske zemlje su zauzele 20 mesta na ovogodišnjoj listi, uprkos tome što mnoge članice EU imaju slabe rezultate u kategoriji održive poljoprivrede.
Na dnu liste nalaze se Laos, zatim Indija, Bangladeš, Mali i Vijetnam. Stručnjaci upozoravaju da se sve ove države suočavaju sa "ozbiljnom degradacijom životne sredine koja predstavlja direktnu pretnju zdravlju ljudi i ključnim ekosistemima".
Stručnjaci su istakli da bi Indija mogla da postigne mnogo bolje rezultate, ali je zauzela pretposlednje mesto zbog problema sa sitnim česticama u vazduhu. Ove mikroskopske čestice, koje nastaju sagorevanjem goriva, građevinskim radovima, prašinom i prirodnim izvorima poput požara i morske soli, mogu da izazovu ozbiljne respiratorne i kardiovaskularne probleme.
Indeks ekoloških performansi 2026:
- Estonija - 75
- Luksemburg - 74
- Ujedinjeno Kraljevstvo - 72
- Finska - 71
- Holandija - 71
- Nemačka - 70
- Francuska - 70
- Norveška - 69
- Švedska - 69
- Austrija - 67
- Danska - 67
- Španija - 66
- Grčka - 66
- Slovenija - 65
- Švajcarska - 64
- Japan - 63
- Češka - 63
- Portugal - 63
- Slovačka - 62
- Poljska - 62
Srbija je zauzela 69. mesto sa ocenom 44,94. Od zemalja regiona najbolje se kotira Slovenija (14. mesto) i Hrvatska (36. mesto).
SAD pale na 27. mesto
Izveštaj upozorava da Kina i Sjedinjene Američke Države, inače najveći svetski emiteri gasova sa efektom staklene bašte, verovatno neće uspeti da postignu nulte neto emisije do 2050.
SAD su zauzele 27. mesto, iza Australije (25), ali ispred Kanade (29). Međutim, rangiranje se zasniva na podacima do 2024. godine, odnosno iz poslednjeg perioda predsedničkog mandata Džoa Bajdena, a ne Donalda Trampa.
Od povratka u Belu kuću, Tramp je dosledno pokušavao da podstakne korišćenje zagađujućeg uglja, zaustavi širenje vetroparkova na moru i povuče SAD iz nekoliko ključnih klimatskih ciljeva Ujedinjenih nacija.
Kina je zauzela 129. mesto zbog loših rezultata u borbi protiv klimatskih promena, uprkos napretku u smanjenju zagađenja vazduha u zatvorenom prostoru, sanitaciji vode i upravljanju čvrstim otpadom.
Lista bogatih zemalja?
Iako Evropljani mogu da budu zadovoljni što su na vrhu liste, bogatije države imaju više finansijskih sredstava za unapređenje svojih ekoloških performansi, na primer za ulaganja u velike projekte zelene energije.
Zemlje sa nižim prihodima manje doprinose klimatskim promenama, iako trpe veće posledice globalnog zagrevanja, i često se suočavaju sa nedostatkom novca za sprovođenje zelene tranzicije.
Mnoge bogate zemlje takođe premeštaju svoju proizvodnju i otpad u druge države, što iskrivljuje stvarni napredak. Tako je, na primer, Evropska unija 2022. izvezla 12,4 miliona tona otpada u Tursku i 3,5 miliona tona u Indiju.
Ranije ove godine je EU takođe najavila da će omogućiti državama da smanje pet odsto emisija na osnovu "međunarodnih kredita visokog kvaliteta".
(EUpravo zato/Euronews)