Toplotni talas je Evropu zahvatio mnogo ranije, a razlog za to su klimatske promene, pa stručnjaci kažu da takve pojave sada možemo očekivati mnogo češće nego ranije.
Evropa zbog toga mora da se oslobodi zavisnosti od fosilnih goriva, poručuju iz UN.
Meteorolozi upozoravaju da se više zemalja nalazi pod uticajem "izuzetno neuobičajene i snažne" toplotne kupole, atmosferskog obrasca koji "zarobljava" toplotne talase, a postaje sve češći usled klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem.
Na desetine evropskih gradova zabeležilo je temperature znatno iznad klimatološkog proseka za ovo doba godine, pri čemu su London (+16°C) i Pariz (+14°C) najteže pogođeni. I Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo ove nedelje proglasili su najtopliji majski dan otkako postoje merenja.
Čak su i regioni koji su obično hladniji, poput Osla, imali temperature do 18°C, što je za dodatna 3°C više od proseka za kraj maja.
"Ova rekordna vrućina nosi jasne tragove klimatskih promena", rekla je Frederike Oto, profesorka klimatskih nauka na Kraljevskom koledžu u Londonu.
"Temperature ovakvih razmera nekada su bile izuzetne čak i usred leta. Videti 35°C u Ujedinjenom Kraljevstvu tokom proleća apsolutno je zapanjujuće, ali nauka je veoma jasna, klimatske promene čine ove toplotne talase toplijim, dužim i mnogo učestalijim", istakla je.
Evropski toplotni talas "brutalan podsetnik" na klimatske promene
Sajmon Stil, izvršni sekretar Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama (UNFCCC), opisao je nezapamćeni toplotni talas kao "brutalan podsetnik na sve ozbiljnije posledice klimatske krize".
On tvrdi da je glavni krivac svetska zavisnost od sagorevanja uglja, nafte i gasa, kao i uništavanje ključnih upijača ugljenika, poput šuma. Ujedinjene nacije navode da su fosilna goriva daleko najveći uzrok globalnih klimatskih promena, odgovorna za oko 68 odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte i gotovo 90 odsto svih emisija ugljen-dioksida.
Kako emisije gasova sa efektom staklene bašte obavijaju Zemlju, one zadržavaju Sunčevu toplotu čime se povećavaju temperature i menjaju vremenski obrasci.
"Ovaj toplotni talas izazvan klimatskim promenama predstavlja dvostruku opasnost, u trenutku kada najnoviji rat na Bliskom istoku pokazuje koliko su visoki troškovi zavisnosti od uvoza fosilnih goriva. Ali rešenja su podjednako jasna: brži prelazak na čistu energiju, koja je sada jeftinija od fosilnih goriva i brže se proizvodi. Samim tim je od presudnog značaja za pristupačnost energije i ekonomsku sigurnost država", istakao je.
Obnovljivi izvori energije u EU nadmašuju fosilna goriva
Evropski obnovljivi izvori energije već su pokazali da mogu da ublaže posledice blokade Ormuskog moreuza.
Samo je solarna energija Evropi u martu uštedela 3 milijarde evra smanjenjem potrebe za uvozom gasa, stoji u analizi organizacije "SolarPower Europe". U izveštaju se navodi da bi, ukoliko cene gasa ostanu visoke, evropske uštede do kraja 2026. godine mogle da dostignu čak 67,5 milijardi evra.
Prošle godine su vetar i sunce prvi put proizveli više električne energije u EU nego fosilna goriva, uprkos padu hidroenergije i blagom rastu upotrebe gasa. Izveštaj energetskog tink-tenka "Ember" pokazao je da su vetar i sunce činili 30 odsto energetskog miksa EU u 2025. godini, nadmašivši fosilna goriva za jedan procenat.
Procvat obnovljivih izvora energije pomaže smanjenju emisija, pa neki od vodećih svetskih klimatskih naučnika sada veruju da ranije projektovani rast temperature vazduha od 4,5°C do 2100. godine više nije realan scenario.
Da li je evropski procvat obnovljivih izvora dovoljan?
Ipak, nekoliko ključnih zemalja EU i dalje zaostaje kada je reč o energetskoj tranziciji. Prošlog meseca Italija je optužena da "zanemaruje klimatske obaveze" nakon što je objavila da svoje termoelektrane na ugalj, koje se često opisuju kao najprljaviji oblik energije, ipak neće sada ugasiti već se taj proces odlaže do 2038, odnosno 13 godina kasnije od prvobitnog roka.
Holandija, uprkos tome što proizvodi više solarne energije po glavi stanovnika nego bilo koja druga zemlja EU, takođe ostaje snažno zavisna od fosilnih goriva, naročito gasa. Zbog sporog razvoja velikih vetroparkova, zemlji preti opasnost da ne ispuni zakonski obavezujući cilj smanjenja emisija za 55 odsto do 2030. godine u odnosu na predindustrijski nivo.
"Zaštita ljudskih života, privrede i ekonomije od ekstremnih vrućina i brojnih drugih rastućih troškova klimatskih promena osnovni je zadatak svake države, a počinje mnogo bržim oslobađanjem od zavisnosti od fosilnih goriva. To dodatno potvrđuje potrebu za većim ulaganjima u otpornost na klimatske posledice, bilo da su u pitanju ekstremne vrućine, megapoplave, šumski požari ili suše, koji takođe pogađaju proizvodnju hrane i utiču na cene", zaključio je Stil.
(EUpravo zato/Euronews)