Usled klimatskih promena, svet je trenutno za oko 1,4 °C topliji od preindustrijskog doba.
Sada, uz izveštaj Stanje evropske klime 2025, koji je 28. aprila objavila Služba za klimatske promene Kopernikus, imamo i precizniju sliku aktuelnog stanja, prenosi Klima 101.
Kako piše Kopernikus, u poslednjih tridesetak godina, svet se zagreva tempom od 0,27 °C po deceniji. Ali ne zagrevaju se svi delovi sveta podjednako.
Naime, svetska kopna zagrevaju se brže nego svetska mora, pa je brzina globalnog zagrevanja na kopnu vidno veća od globalnog proseka, i iznosi oko 0,4 °C po deceniji. A od svih kontinenata na planeti, najbrže se zagreva Evropa: brzina zagrevanja našeg kontinenta je čak 0,57 °C po deceniji.
Zanimljivo je da je jedna od najbrže zagrevajućih tačaka na planeti arhipelag Svalbard, daleko na severu Evrope, na tri sata leta od Osla u Norveškoj, koji se zagreva brzinom većom od 1,5 °C po deceniji. Ali naravno da nije sve samo u tempu zagrevanja, a novi izveštaj nudi nam veliki broj važnih podataka.
Povišene temperature i nedostatak mraza
Kako piše u izveštaju, tokom 2025. najmanje 95% teritorije Evrope bilo je toplije od nekadašnje normale – u pitanju je gotovo čitava teritorija kontinenta, osim pojedinih, usamljenih „oaza” u Italiji, Hrvatskoj i Poljskoj, koje su uglavnom bile samo prosečno tople.
Zagrevanje Evrope ima različite oblike: na Mediteranu se beleže temperaturni rekordi, širom kontinenta događaju se toplotni talasi, istočna Evropa zagreva se nešto brže od zapadne, dok zimi mraz postaje sve ređa pojava.
Naime, kako pokazuje analiza Službe za klimatske promene Kopernikus, tokom 2025. teritorija Evrope sa makar dve nedelje neprekinutih mraznih dana (kada temperature padnu ispod 0 °C) bila je znatno manja od nekadašnje normale.
Tu spadaju i gotovo svi nizijski predeli Balkana.
Ovakav gubitak mraza utiče na zadržavanje snega, a nedostatak snežnog pokrivača tokom zime uveliko je postao akutni problem na našem području.
Toplotni stres i tropske noći
Kao i ekstremno niske temperature, i ekstremne vrućine su rizik po ljudsko zdravlje, u kombinaciji sa drugim faktorima kao što su vlažnost vazduha, brzina vetra i osunčanost.
Mada još uvek nema procena za 2025. godinu, kako piše Kopernikus, procenjuje se da je samo od 2022. do 2024. godine usled ekstremnih vrućina u Evropi život izgubilo više od 170.000 ljudi.
Srbija spada u zemlje koje izraženije osećaju porast tzv. toplotnog stresa, što je posebna mera koja, pored temperature, uključuje i brzinu vetra, vlažnost vazduha, osunčavanje i druge, i iskazuje se kroz stepene Celzijusa koje „osećamo”, naspram zvaničnih podataka.
Tropske noći su takođe u drastičnom porastu na jugu kontinenta. Ove dve mere – toplotni stres i tropske noći – u velikoj meri zavise ne samo od klimatskih promena, već i od stepena urbanizacije, pa se najveća odstupanja vide u urbanim zonama juga Evrope.
Beograd se ovde nalazi u jednom vrlo „osetljivom” društvu, sa gradovima kao što su Atina i Barselona; u Beogradu broj tropskih noći u toku godine često prelazi 50.
Nedostatak padavina i suše
Prošlogodišnji jun ostaće upamćen u domaćoj meteorologiji kao najsušniji od kad postoje merenja – u mnogim mestima u Srbiji, ovaj rekord zapravo tehnički nikada i ne može da bude oboren, jer je bilo zabeleženo ravno 0 mm padavina tokom celog meseca.
Naravno, Srbija nije usamljena u iskustvu suše: sa izuzetkom severnih krajeva Evrope, koji usled klimatskih promena doživljavaju povećane padavine, suše postaju češće i intenzivnije širom kontinenta, a posebno tokom leta. Evropu je tokom 2025. „presekla” sušna linija koja se prostirala od Velike Britanije do Kavkaza, i koja je uključila gotovo čitavo Balkansko poluostrvo.
Povećana opasnost od požara
Kako piše u izveštaju Kopernikusa, visoke temperature i nedostatak padavina dovode do porasta Fire Weather Index (FDI), odnosno indeksa koji pokazuje koliko su vremenski uslovi pogodni za nastanak požara. Ovo je posebno izraženo na jugu kontinenta, u periodu od juna do septembra.
Kako je to svojevremeno opisao dr Slobodan Milanović, jedan od vodećih stručnjaka za šumske požare u Srbiji, činjenica da uz povećane šanse nismo videli ogromne požare u Srbiji gotovo je isključivo proizvod sreće. Uz nedostatak mera zaštite, samo je pitanje vremena kada će nas ta sreća napustiti.
A kako izgleda kada sreća popusti?
Primera radi, prethodne godine su Iberijsko poluostrvo pogodili rekordni požari, a u Španiji i Portugalu nalazi se preko polovine izgorelih površina u Evropi tokom 2025: preko 646.000 hektara izgorelih površina, od ukupno nešto preko 1.000.000 hektara u celoj Evropi.
Samo u okolini gradića Zamore u Španiji, u blizini granice sa Portugalom, izgorelo je preko 40.000 hektara – to je uporediva površina sa celom urbanom zonom Beograda.
Na krajnjem severu kontinenta, tokom 2025, Grendland je izgubio 139 gigatona leda; istovremeno, piše Kopernikus, preko 86% mora doživelo je „jake” morske toplotne talase, što je rastuća opasnost po ekosisteme svih evropskih mora, uključujući i Jadran.
Klimatske promene ostavljaju dugoročne posledice koje nije uvek lako ispratiti; čak ni ovako detaljni izveštaji ne mogu biti sveobuhvatni.
Primera radi, samo promene u snežnom pokrivaču i padavinama mogu drastično uticati na vodotokove, a samim tim i na dostupnost vode (pa i električne energije) u toku proleća i leta, a posledično i na pojavu požara u vlažnim staništima, ekosisteme i biodiverzitet, pojavu štetočina…
Kako se može videti iz analize službe Kopernikus, Srbija nije izolovana u izazovima sa kojima se suočava. Čitava Evropa mora da se prilagodi novim vremenskim uslovima, što je i makar jedna mala prednost u moru zaostataka: kao što delimo izazove sa našim komšijama, tako možemo deliti i planove adaptacije, lekcije, stručne uvide i iskustva.
(EUpravo zato/Klima 101)