Stručnjaci upozoravaju da i najmanji porast temperatura može da dovede do preranog cvetanja stotina vrsta divljeg cveća.
Tokom ove zime cvetale su mnoge biljke jer klimatski ekstremi izazivaju drastično pomeranje njihovog prirodnog ciklusa.
Iako bele rade ili maslačci mogu da unesu živost u našu svakodnevicu, oni obično ne cvetaju pre proleća, kada temperature porastu i mraz se povuče.
Međutim, pošto emisije gasova koji zadržavaju toplotu zagrevaju planetu i podižu globalne temperature za oko 1,4 °C, u odnosu na predindustrijsko doba, svet prirode je narušen. Nakon ekstremnih vremenskih prilika 2025. godine, britanska meteorološka služba Met ofis je upozorila da flora te zemlje postaje "vidljiv signal" klimatske krize.
Kako klimatske promene utiču na biljke?
U istraživanju "New Year Plant Hunt", koje je sprovelo Botaničko društvo Britanije i Irske (BSBI), poslednjih 10 godina se prikupljaju podaci o flori Ujedinjenog Kraljevstva.
Ovogodišnja studija zabeležila je 310 autohtonih biljnih vrsta u cvatu, što daleko premašuje desetak vrsta od kojih se obično očekuje da cvetaju u januaru.
Na spisku su se našle uobičajene biljke poput rada, maslačka i kostriša, ali i neautohtone vrste, kao što su meksička flibane (erigeron karvinskianus) i crvena mrtva kopriva.
Kako se navodi, za svaki porast prosečne temperature tokom novembra i decembra od jednog stepena, uoči se oko 2,5 dodatnih vrsta biljaka u cvatu.
Cvetanje kao jasan znak klimatskih ekstrema
"Ovo je još jedan dokaz da klimatske promene neselektivno utiču na naš biljni i životinjski svet", rekao je Kevin Voker iz BSBI-ja.
"To je vidljiv signal koji svako može da primeti u sopstvenoj bašti i zajednici", dodao je.
Doktorka Debi Heming, vodeća klimatska naučnica koja istražuje uticaje klimatskih promena na prirodni svet, upozorava da ovi nalazi naglašavaju kako sve izraženiji klimatski ekstremi "pomeraju prirodne cikluse" biljaka i divljeg sveta.
"To je jasan dokaz da klimatske promene direktno utiču na svet oko nas", dodaje ona.
Prema podacima Službe za klimatske promene EU Kopernikus, skoro je izvesno da će 2025. biti zabeležena kao druga ili treća najtoplija godina otkako postoje merenja.
Rezultati, koji se još analiziraju, ukazuju da će 2025. biti izjednačena sa 2023. godinom, ali neće dostići 2024, koja i dalje ostaje najtoplija zabeležena godina.
"Neuspeh cvetanja" u Evropi
Met Ofis je istraživao isključivo floru u Ujedinjenom Kraljevstvu. Međutim, studija objavljena prošlog meseca u časopisu "Agricultural and Forest Meteorology" upozorava da klimatske promene mogu da utiču na cvetanje širom Mediterana i Centralne Evrope.
Utvrđeno je da zagrevanje obično ubrzava prolećno cvetanje, ali da nedovoljno niske zimske temperature mogu da ga odlože ili čak u potpunosti spreče.
Tokom narednog veka, istraživači predviđaju da bi stabla jabuke, badema i pistaća u južnoj Španiji, Maroku i Tunisu mogla da se suoče sa kasnim cvetanjem, koje je često praćeno povećanim rizikom od potpunog izostanka cveta.
Studija takođe predviđa rano cvetanje stabala jabuke, kruške, šljive i trešnje u Centralnoj Evropi.
(EUpravo zato/Euronews)