Sve glasniji su zahtevi za uvođenje većeg poreza na bogatstvo, uz upozorenja da upravo najbogatiji slojevi društva podstiču klimatske promenesvojom, kako se navodi, "drastičnom ugljeničnom neodgovornošću".
Nova analiza organizacije Oxfam pokazuje da je najbogatijih jedan odsto stanovništva već desetog dana 2026. godine potrošilo svoj godišnji "ugljenični budžet", prag nakon kojeg emisije CO₂ premašuju nivoe potrebne da se globalno zagrevanje zadrži ispod 1,5 stepeni Celzijusa. Ovaj trenutak često se naziva "Danom polutokrata".
Istraživanje je pokazalo i da je najbogatijih 0,01 odsto ljudi premašilo svoj dozvoljeni ugljenični limit već u prva 72 sata nove godine, tačnije 3. januara. Oxfam upozorava da bi ultra-bogati morali da smanje svoje emisije čak za 97 odsto do 2030. godine kako bi se ispoštovali ciljevi pravno obavezujućeg Pariskog klimatskog sporazuma.
Kako bogati utiču na klimu?
Iako su super-bogati godinama na meti kritika zbog rasipničkog korišćenja privatnih aviona i super-jahti, analiza pokazuje da njihov životni stil nije jedini problem. Najimućniji pojedinci i korporacije imaju nesrazmerno veliku moć i uticaj, a značajan deo svog kapitala ulažu u industrije koje zagađuju najviše.
Kao primer se navodi da je na prošlogodišnjem klimatskom samitu COP30 u Brazilu broj lobista iz kompanija koje se bave fosilnim gorivima bio veći nego kod bilo koje delegacije, izuzev zemlje domaćina, čak 1.600 učesnika.
"Ogromna moć i bogatstvo super-bogatih pojedinaca i korporacija omogućili su im da imaju nepravedan uticaj na donošenje politika i da oslabe klimatske pregovore", izjavila je Oxfamova direktorka za klimatsku politiku Nafkote Dabi.
Istraživanje ove nevladine organizacije pokazuje da svaki milijarder, u proseku, ima investicioni portfolio u kompanijama koje godišnje proizvode oko 1,9 miliona tona CO₂, što, kako se navodi, dodatno "zaključava svet u klimatski kolaps".
Prema analizi Oxfama, emisije koje najbogatijih jedan odsto proizvede za samo jednu godinu mogle bi do kraja veka da dovedu do oko 1,3 miliona smrti povezanih s ekstremnim vrućinama, kao i do "značajne ekonomske štete" u siromašnim i niže srednje razvijenim zemljama. Procene su da bi ukupni gubici do 2050. godine mogli da dostignu 44 biliona dolara (oko 37 biliona evra).
Zahtevi za porez na bogatstvo
Oxfam poziva vlade da drastično smanje emisije super-bogatih i da najveće zagađivače primoraju da plate veću cenu kroz povećane poreze na prihode i imovinu.
Uvođenje takozvanog "poreza na profite bogatih zagađivača" za 585 kompanija iz sektora nafte, gasa i uglja moglo bi već u prvoj godini da donese do 400 milijardi dolara (oko 343,5 milijardi evra). Oxfam navodi da je to iznos jednak troškovima klimatskih šteta u zemljama Globalnog juga, koje su nesrazmerno pogođene klimatskim promenama.
Organizacija takođe poziva na zabranu ili strogo oporezivanje "luksuznih proizvoda sa visokim ugljeničnim otiskom", poput super-jahti i privatnih aviona. Ugljenični otisak jednog super-bogatog Evropljanina, nastao tokom svega nekoliko dana korišćenja ovih izrazito neefikasnih vidova prevoza, jednak je ukupnom životnom ugljeničnom otisku osobe koja pripada najsiromašnijih jedan odsto svetske populacije.
"Istraživanja iznova pokazuju da vlade imaju jasan i jednostavan put ka drastičnom smanjenju emisija i suzbijanju nejednakosti, fokusiranjem na najbogatije zagađivače", dodaje Dabi.
"Suzbijanjem krajnje ugljenične neodgovornosti super-bogatih, svetski lideri imaju priliku da vrate planetu na put ispunjavanja klimatskih ciljeva i obezbede neto koristi za ljude i životnu sredinu".
(EUpravo zato/Euronews)
