I dok je cena nafte doživela pad, Evropa se susreće sa novom cenovnom krizom. Dešavanja u vezi sa cenom struje tokom trećeg kvartala, nagoveštavala su novu povišicu, što je potvrđeno u četvrtom kvartalu.
Izvršni direktor Srpske berze električne energije (SEPEKS) Miloš Mladenović je naveo da cene struje u Evropi prelaze 300 evra po megavat-satu (MWh) i da prognoze za predstojeću zimu nisu ohrabrujuće.
"U trećem kvartalu imali smo najlošiju proizvodnju iz hidroelektrana u Evropi od 2015. godine. Slična situacija bila je u Norveškoj, koja se gotovo u potpunosti oslanja na hidroproizvodnju, kao i u Francuskoj, Italiji i Austriji", rekao je on za RTS i objasnio da je situacija u regionu, na Dunavu, nešto bolja, ali ni tu proizvodni kapaciteti ne rade punim snagama.
Nakon letnje pauze i velikih problema koje je nanela suša, u pogon se vratio jedan blok nuklearne elektrane Černavoda u Rumuniji, snage 700 megavata. I dok se očekuje da će se popraviti snabdevanje, jedan termo-blok u Kozloduju i dalje je u remontu, kao i jedan blok u mađarskoj nuklearnoj elektrani Pakš, a dodatni problem predstavlja i nizak vodostaj Dunava.
Takpđe, hidroelektrane Đerdap 1 i 2, sa srpske i rumunske strane, ne rade punim kapacitetom.
"Protok je bio na nivou od oko 1.500 kubnih metara u sekundi, što je ispod biološkog minimuma. Prema podacima EPS-a, proizvodnja Đerdapa 1 i 2 bila je najslabija od početka njihovog rada".
Mladenović je naveo da na evropskom tržištu najveći deo električne energije i dalje dolazi iz Francuske, gde se stabilizovala proizvodnja u nuklearnim elektranama, dok u Nemačkoj posebnog značaja ima uloga vetra. Ali, sa druge strane, jugoistočna Evropa je zavisna od uvoza.
Početkom novembra, region je uvozio oko 4.000 megavat-sati električne energije na sat, što je dodatno uticalo na rast cena, koje su na regionalnim berzama premašile psihološku granicu od 300 evra po megavat-satu.
Zbog svega navedenog, Srbija je u nepovoljnijoj situaciji - termoelektrane, na koje se najviše oslanja domaći elektroenergetski sistem, suočavaju se sa problemima zbog lošijeg kvaliteta uglja, dok su akumulacije na niskom nivou.
Na rast cene utiče i gas
Kako je istakao Mladenović, u solarnim satima električna energija košta više od 200 evra po megavat-satu, što pokazuje kolika je potražnja i koliki su problemi u proizvodnji.
Na rast cena dodatno utiče i gas, koji tokom zimske sezone često predstavlja takozvani marginalni izvor proizvodnje, odnosno utiče na formiranje cene električne energije. Cena gasa na referentnoj holandskoj berzi TTF premašila je 100 evra po megavat-satu, dok je cena emisija ugljen-dioksida dostigla oko 90 evra.
Visoke cene na berzama ne prenose se automatski na krajnje potrošače, ali ukazuju na rast troškova snabdevanja i pritisak na energetski sektor.
Poređenja radi, prosečna cena električne energije na SEPEKS-u i mađarskoj berzi HUPEKS prošle godine iznosila je oko 108 evra po megavat-satu.
"Do kraja oktobra ove godine prosečna cena na SEPEKS-u bila je oko 120 evra, a na HUPEKS-u oko 140 evra po megavat-satu. Samo u oktobru prosečna cena dostigla je oko 250 evra", rekao je on, ukazao je Mladenović.
Prognoze nisu ohrabrujuće
Na tržištu fjučersa cena električne energije za prvi kvartal naredne godine na mađarskoj berzi kreće se oko 240 evra po megavat-satu, dok je cena za celu narednu godinu oko 170 evra, a Mladenović je upozorio da bi jača zima i dodatno pogoršanje uslova u evropskom energetskom sistemu mogli da dovedu do još većeg manjka električne energije.
Kao jedan od prioriteta za Srbiju, izdvojio je nove investicije u proizvodne kapacitete, pre svega u obnovljive izvore energije.
Prema njegovoj oceni, izgradnja solarnih elektrana mogla bi da bude jedno od najbržih rešenja, jer je za realizaciju projekta, od pribavljanja dozvola do statusa spremnosti za izgradnju, potrebno oko devet do 15 meseci, dok za vetroelektrane taj period iznosi od dve do četiri godine.
"Najbrže rešenje nameće se kroz intenzivnije okretanje obnovljivim izvorima energije. Paralelno sa tim moraju se razvijati baterijska skladišta, reverzibilne hidroelektrane i gasne elektrane, koje bi obezbedile neophodnu baznu energiju", zaključio je on.
(EUpravo zato/Euronews)