Evropska domaćinstva bi ove zime mogla da plaćaju veće račune za gas i struju ako veleprodajne cene ostanu visoke dovoljno dugo da se taj trošak prenese na krajnje potrošače, piše Euronews.
Referentna veleprodajna cena gasa u Evropi, holandski TTF, u utorak je premašila 66 evra po megavat-satu (MWh), što je tek blagi pad u odnosu na početnih 68 evra. Poređenja radi, početkom godine cena je bila oko 29 evra. Iza naglog rasta stoji zabrinutost zbog mogućeg zatvaranja Ormuskog moreuza tokom zime, a situaciju dodatno komplikuju istorijski niske zalihe gasa u Evropskoj uniji uoči grejne sezone.
Podaci udruženja "Gas Infrastructure Europe" pokazuju da je popunjenost skladišta gasa u EU 24. avgusta bila 62,99 odsto. Nataša Filding, urednica za gas i energente u "Argus Media", rekla je za Euronews Business da su evropska skladišta neuobičajeno prazna za ovo doba godine. Ta popunjenost, dodaje, znatno je ispod petogodišnjeg proseka od 79 odsto.
"Jedini put u poslednjih 15 godina kada su zalihe bile ovoliko niske bio je 2021. godine, uoči poslednje velike gasne krize", istakla je Fildingova.
Od velikih evropskih tržišta, najniže zalihe imaju Nemačka, sa popunjenošću skladišta od samo 51 odsto, i Holandija sa 44,3 odsto.
Zavisnost od uvoza i prognoze cena
Institut "Oxford Economics" u izveštaju od 13. avgusta navodi da je potrošnja gasa u EU za 15 do 20 odsto niža nego 2021. godine. Kako se ističe, EU može da funkcioniše i sa nižim zalihama, ali to podrazumeva veće oslanjanje na uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) tokom zime. Takav scenario stavlja EU u direktnu konkurenciju sa azijskim kupcima za dostupne isporuke. Konkurencija je već pojačana zbog blokade Ormuskog moreuza, pa bi nadmetanje Evrope i Azije moglo dodatno da podigne cene.
Analitičarke Goldman Saksa Samanta, Dart i Laura Sir, smatraju da trenutne cene "neće biti dovoljne da Evropa upravlja zalihama tokom zime". One procenjuju da bi, u scenariju postepene normalizacije izvoza sa Bliskog istoka do 2027. godine, cena na TTF-u u decembru ove godine verovatno morala da poraste iznad 100 evra po MWh. To je 110 odsto više od njihove osnovne prognoze od 50 evra po MWh.
"Oxford Economics" navodi i mogućnost da će EU biti prinuđena da suspenduje zabranu uvoza ruskog gasa ako se snabdevanje dodatno pogorša. Prema poslednjim proračunima Evropske komisije, udeo Rusije u ukupnom uvozu gasa je 2025. godine iznosio oko 12,5 odsto. Savet EU je u januaru ove godine usvojio uredbu kojom se od 18. marta 2026. godine zabranjuje uvoz ruskog LNG-a i gasa iz gasovoda, uz prelazne periode za postojeće ugovore. Plan je da se sav uvoz ruskog gasa potpuno obustavi do kraja 2027. godine.
Kada će evropski potrošači osetiti poskupljenje?
Rast veleprodajnih cena ne odražava se odmah na maloprodajne cene. Cena na TTF-u može rasti znatno brže od stvarne uvozne cene u EU, koja pokazuje koliko uvoznici plaćaju nakon uračunavanja postojećih ugovora i zaštitnih mehanizama. Ipak, kako dobavljačima ističu ugovori, oni gas kupuju po novim, višim tržišnim cenama. Time se stvarna uvozna cena postepeno približava veleprodajnoj, a viši troškovi prenose se na domaćinstva prilikom promene tarifa ili obnavljanja ugovora.
"Domaćinstva sa varijabilnim tarifama će prva osetiti posledice viših veleprodajnih cena“, kaže Fildingova i dodaje da je prenos cena gasa na cenu struje po pravilu slabiji. Promene se obično brže osećaju u zemljama sa maloprodajnim tržištima koja su više liberalizovana.
Prema podacima "Oxford Economicsa", u proseku je potrebno oko šest meseci da se promene tržišnih cena u potpunosti odraze na potrošačke cene, ali taj period značajno varira među državama.
"Zbog tržišne strukture u kojoj preovlađuju ugovori sa fiksnom cenom na 12 ili 24 meseca, na tržištima poput nemačkog i austrijskog potrebno je gotovo godinu dana da se poskupljenje u potpunosti oseti", navodi se u izveštaju. S druge strane, potrošačke cene u Francuskoj, Italiji i Španiji mogu da reaguju u roku od nekoliko meseci, dok je u Holandiji prenos gotovo trenutan.
Italija najizloženija gasnom šoku
"Oxford Economics" izdvaja Italiju kao najizloženiju gasnom šoku među velikim evropskim privredama. Razlozi su kombinacija relativno brzog prenosa cena i natprosečne zavisnosti od gasa. Uprkos tome, Italija trenutno ima jedan od najviših nivoa zaliha gasa u Evropi.
Ključan faktor biće i temperatura ove zime. Gas je i dalje osnovno sredstvo grejanja u EU, pa cene zavise od spoljašnjih temperatura. Dugotrajan period hladnog vremena dodatno bi povećao potražnju. U izveštaju pripremljenom pre poslednjeg skoka cena, "Oxford Economics" je procenio da bi potrošačke cene energije u evrozoni, što uključuje gas, struju i ostale troškove, u četvrtom kvartalu mogle da budu i do 15 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
(EUpravo zato/Euronews)