Evropa je u prvoj polovini 2026. godine uvezla rekordne količine tečnog prirodnog gasa (UPP) iz ruskog postrojenja Jamal UPP, i to samo nekoliko meseci pre nego što zabrana uvoza stupi na snagu.
Prema podacima analitičke kompanije Kpler, uvoz iz tog postrojenja, kojim upravlja ruski Novatek, dostigao je 9,89 miliona tona, što je 18 odsto više nego u istom periodu prošle godine, piše Fajnenšel tajms.
Podaci naglašavaju ključnu ulogu koju Evropa i dalje ima u održavanju rada vodećeg ruskog energetskog postrojenja dok rat Moskve protiv Ukrajine ulazi u petu godinu. Prema procenama nevladine organizacije Urgevald, Evropa je za ove isporuke platila oko 6 milijardi evra.
Glavni evropski kupci u prvoj polovini 2026. bile su Francuska, Belgija i Španija, koje su iz postrojenja Jamal uvezle 3,6 miliona, 2,9 miliona, odnosno 2,7 miliona tona gasa.
Sebastijan Reters, aktivista za sankcije u Urgevaldu, nazvao je ove brojke "oštrim", posebno jer se "ne događaju u vakuumu" i odražavaju period pojačanih ruskih napada na ukrajinsku energetsku infrastrukturu i civilne ciljeve.
Prema važećim pravilima Evropske unije, zabranjena je kupovina ruskog UPP-a putem kratkoročnih ugovora, što znači da svaka pošiljka sa Jamala namenjena Evropi zahteva potvrdu carinske uprave zemlje uvoznice da je prodaja obavljena na osnovu dugoročnog ugovora.
Zabrana uvoza ruskog gasa u EU
Potpuna zabrana dugoročnog uvoza ruskog UPP-a u Evropsku uniju stupa na snagu 1. januara 2027. godine, što će Rusiju primorati da traži alternativna tržišta. Zabrana uvoza gasa koji se transportuje gasovodima uslediće kasnije te godine.
Spremnost Evrope da prima pošiljke sa Jamala do sada je bila ključna za taj projekat, smešten u ruskom Arktiku, koji zavisi od male flote specijalizovanih tankera klase Arc7 za plovidbu kroz led. Kapacitet isporuke postrojenja u velikoj meri zavisi od brzog prihvata tih brodova u evropskim lukama, dok je alternativni put preko Severnog morskog puta ka Aziji rizičniji i znatno duži.
Dok je Evropa u prvoj polovini godine primila više UPP-a sa Jamala, isporuke za Aziju pale su za 74 odsto, na nešto više od 510.000 tona.
Upletenost evropskih kompanija
Smanjene isporuke prema Aziji delimično se objašnjavaju time što su neke međunarodne brodarske i osiguravajuće kompanije, kao i finansijeri, oprezni zbog moguće izloženosti sankcijama Evropske unije, navode izvori upoznati sa situacijom.
Plovila za probijanje leda koja prevoze gas sa Jamala i dalje se u velikoj meri oslanjaju na evropska brodogradilišta za popravke, uključujući usluge koje pružaju Damenovo brodogradilište u francuskom Brestu i Fajard A/S u Danskoj.
"Projekat Jamal UPP zavisi od male, specijalizovane flote, evropskih luka i evropskih usluga kako bi se izvoz nastavio. Evropa i dalje obezbeđuje sve troje", rekao je Reters iz Urgevalda.
Neizvesna budućnost
Projekat Jamal, koji je 2017. godine svečano otvorio predsednik Vladimir Putin, ostaje najveći ruski proizvođač tečnog gasa, sa projektovanim kapacitetom od 17,4 miliona tona godišnje, iako stvarna proizvodnja često premašuje taj nivo. Pored Novateka kao većinskog vlasnika, udeo u projektu imaju francuski TotalEnergies i kineski CNPC.
U februaru je generalni direktor TotalEnergiesa, Patrik Pujane, izjavio da bi ta kompanija, koja ima dugoročne izvozne ugovore sa Jamalom, mogla biti prinuđena da obustavi izvoz gasa ne samo u Evropsku uniju, već i u potpunosti iz samog projekta. Kao razlog naveo je "dvosmislenosti" u najavljenoj zabrani Evropske unije.
(EUpravo zato/Index.hr)