Italija, Francuska i Nemačka preuzele su vodeću ulogu u prvom pilot-projektu Evropske unije za formiranje strateških zaliha kritičnih sirovina. Cilj ove inicijative je da se obezbedi stabilno i dugoročno snabdevanje materijalima koji su od ključnog značaja za energetsku tranziciju i razvoj novih tehnologija u EU.
Projekat obuhvata sirovine koje se nalaze na listi kritičnih i strateških materijala Evropske unije, a koje su neophodne za proizvodnju baterija, vetroturbina, fotonaponskih sistema i elektronskih komponenti. Među njima su galij, litijum i elementi retkih zemalja, čija je dostupnost sve ograničenija zbog globalne konkurencije i zavisnosti od uvoza iz trećih zemalja.
Prema navodima Rojtersa, koji se poziva na više nezvaničnih izvora, Francuska će imati ključnu ulogu u koordinaciji finansiranja nabavke, Nemačka će se baviti identifikovanjem dobavljača i pregovorima o isporukama, dok će Italija organizovati logistiku i skladištenje strateških rezervi. Radne grupe trenutno procenjuju potrebne količine materijala, troškove nabavke i modele skladištenja, dok Evropska komisija još nije zvanično objavila sve detalje projekta.
Ova inicijativa uklapa se u okvir evropskog Akta o kritičnim sirovinama, koji je na snazi od maja 2024. godine i postavlja ambiciozne ciljeve za jačanje evropskih kapaciteta u oblasti eksploatacije, prerade i reciklaže sirovina do 2030. godine. Krajnji cilj je smanjenje zavisnosti EU od ograničenog broja dobavljača i jačanje strateške autonomije bloka.
U projekat je uključeno deset država članica, čija imena za sada nisu objavljena.
Evropsko revizorsko sudstvo je ove nedelje upozorilo da snabdevanje EU kritičnim sirovinama i dalje ostaje neizvesno, posebno u kontekstu rastuće potražnje za tehnologijama neophodnim za zelenu tranziciju i digitalnu transformaciju evropske privrede.
(EUpravo zato/Energija Balkana)