Milioni evropskih domaćinstava prelaze na toplotne pumpe u nadi da će tako smanjiti račune za struju, posebno nakon što je rat u Iranu naglo povećao cene nafte i gasa.
Međutim, novo istraživanje pokazuje da sama toplotna pumpa nije dovoljna da bi se ostvarile najveće uštede.
Britanska Fondacija za uštedu energije (EST) analizirala je više od 1,1 milion kombinacija toplotnih pumpi, solarnih panela, baterijskih sistema za skladištenje energijei različitih tarifa za električnu energiju kako bi utvrdila koje rešenje donosi najniže troškove energije.
Rezultati pokazuju da domaćinstva mogu da smanje godišnje račune za energiju za oko 800 funti (oko 920 evra) ako kombinuju toplotnu pumpu sa solarnim panelima, baterijama i odgovarajućom tarifom za struju. Najefikasnije kombinacije su donosile uštede veće od 1.000 funti (oko 1.150 evra) godišnje.
Zašto sama toplotna pumpa nije uvek dovoljna?
Širom Evrope već je ugrađeno više od 28 miliona toplotnih pumpi. Ipak, sama zamena sistema grejanja ne garantuje niže račune.
Jedan od najvažnijih zaključaka istraživanja jeste da izbor tarife za električnu energiju ima veliki uticaj na to da li će toplotna pumpa zaista doneti uštedu.
Istraživači su utvrdili da prelazak sa grejanja na gas na toplotnu pumpu, uz zadržavanje standardne tarife za električnu energiju, često donosi male ili nikakve uštede.
Međutim, prelazak na tarifu namenjenu korisnicima toplotnih pumpi ili na dinamičke tarife, kod koje se cena električne energije menja tokom dana, može da smanji troškove grejanja za čak 330 funti (oko 380 evra) godišnje.
Istraživanje je pokazalo i da bi se investicija u toplotnu pumpu mogla isplatiti za dve do četiri godine kada se uračunaju državne subvencije i trošak koji bi inače bio potreban za zamenu starog gasnog kotla.
Pored odluka samih domaćinstava, važnu ulogu imaju i državne politike koje čine ovu tehnologiju isplativijom.
Evropsko udruženje za toplotne pumpe navodi da je rast njihove primene poslednjih godina rezultat državnih mera kojima su smanjeni početni troškovi ugradnje i cena električne energije.
Na primer, u Holandiji, gde su poreska politika i cene energenata učinili električnu energiju konkurentnom u odnosu na gas, prelazak sa neefikasnih gasnih kotlova na toplotne pumpe može da smanji troškove grejanja i do 80 odsto, navodi Evropska komisija.
Solarni paneli i baterije donose još veće uštede
Istraživanje je analiziralo i kako solarni paneli i baterijski sistemi za skladištenje energije mogu zajedno sa toplotnim pumpama dodatno da smanje račune za struju.
Solarni paneli omogućavaju domaćinstvima da sami proizvode deo energije, čime se smanjuje količina koju moraju da kupuju iz elektroenergetske mreže.
Efekat je još veći kada se ugradi baterijski sistem za skladištenje energije.
Baterije omogućavaju da se električna energija skladišti kada je jeftinija i koristi kada su cene više. Na taj način se ne rasipa ni električna energija proizvedena iz solarnih panela tokom dana, kada je potrošnja u domaćinstvima obično manja.
Ko ostvaruje najveće uštede na računima za struju?
Najveće uštede ostvaruju domaćinstva koja kombinuju solarne panele, baterije i odgovarajuću tarifu za električnu energiju. Takva domaćinstva u proseku smanjuju godišnje račune za oko 800 funti (920 evra), dok najuspešnije kombinacije štede više od 1.000 funti (1.150 evra) godišnje.
U tim slučajevima troškovi grejanja smanjuju se za gotovo 80 odsto.
Niži početni troškovi mogli bi da podstaknu veći broj domaćinstava
Iako kombinacija toplotne pumpe, solarnih panela i baterija može doneti značajne uštede, Fondacija upozorava da visoki troškovi ugradnje i dalje predstavljaju prepreku za mnoga domaćinstva.
Ova britanska organizacija smatra da bi subvencije, povoljni krediti i drugi oblici finansijske podrške mogli da omoguće većem broju domaćinstava prelazak na ove energetski efikasne tehnologije smanjenjem početnih ulaganja.
"Građanima su potrebni jasniji saveti, bolji alati za poređenje tarifa i veća podrška kako bi lakše pristupili ovim tehnologijama i doneli dobre odluke o tome šta je najbolje rešenje za njihov dom", rekao je Stju Horn, direktor za sektorske analize i spoljne poslove u pomenutoj organizaciji.
(EUpravo zato/Euronews)