Više od 500 ptičjih vrsta moglo bi da izumre do kraja veka ako se hitno ne uvedu posebni programi zaštite, stoji u novom istraživanju Univerziteta u Redingu, prenosi Gardijan.
Ugrožene su vrste poput arktičke čigre, grlice i velike droplje, a naučnici ističu da nije reč samo o gubitku raznolikosti, već i o ozbiljnoj pretnji po stabilnost ekosistema širom sveta.
Studija, objavljena u časopisu "Nature Ecology and Evolution", analizirala je oko 10.000 vrsta ptica i koristila podatke IUCN-a (Međunarodne unije za očuvanje prirode) kako bi izradila projekciju rizika. Ključni uzroci izumiranja su gubitak staništa, širenje i intenziviranje poljoprivrede, klimatske promene i krivolov.
"Suočavamo se s krizom izumiranja ptica kakvu moderna istorija još nije zabeležila. U pitanju je više od 500 vrsta, to je trostruko više nego što je izumrlo u poslednjih 500 godina", rekla je glavna autorka strudije Keri Stjuart.
Naučnici procenjuju da bi oko 250 ptičjih vrsta izumrlo i da sve pretnje odmah prestanu jer su već na ivici nestanka.
Upravo zato naglašavaju da samo očuvanje okoline više nije dovoljno jer su za najugroženije vrste potrebne aktivne mere poput uzgoja u zatvorenom, puštanja u prirodu i obnavljanja staništa.
"Neke ptice nećemo spasiti samo tako što ćemo prestati da im pretimo. Potrebni su posebni programi oporavka kako bi preživele", rekla je Stjuartova.
"Ima nade ako se deluje odlučno"
Postoje dokazi da takvi programi mogu da budu uspešni. Kalifornijski kondor, koji je 1987. izumro u divljini, "vraćen" je kroz uzgoj u zatočeništvu - danas ih je oko 350 u prirodi. U Velikoj Britaniji, plašljiva močvarna ptica bukavac izumrla je još u 19. veku, ali je zahvaljujući obnovi močvara, prošle godine zabeleženo više od 280 mužjaka u sezoni parenja, tj. najviše u poslednjih 200 godina.
Profesorka Manuela Gonzalez-Suarez, koautorka studije, naglašava da je potrebna kombinacija preventivnih i interventnih mera.
"Zaustavljanje pretnji nije dovoljno. Za čak 250 do 350 vrsta biće potrebne dodatne mere zaštite kako bi preživele narednih sto godina", navela je.
Skoro polovina svih ptičjih vrsta u svetu opada
Najnoviji globalni izveštaj "State of the World’s Birds" pokazuje da je gotovo 50 odsto svih vrsta ptica na svetu u opadanju. Među najvažnijim pretnjama navode se seča šuma, invazivne vrste, lov, klimatske promene i uništavanje prirodnih resursa.
Glavni naučnik organizacije "BirdLife International", Stjuart Butčart, ističe da neće biti dovoljno samo štititi područja već su potrebne i konkretne akcije na terenu.
"Ne postoji čarobno rešenje. Osim zaštite staništa, nekim vrstama će biti potrebne vrlo ciljane akcije, uzgoj u zatočeništvu, premeštanje populacija ili čak dodatna prehrana kako bi uopšte imale šanse za oporavak", rekao je.
Zaključak istraživača je jasan: ako se globalno ne uvedu sistemske mere zaštite, gubici neće biti samo biološki, nego i funkcionalni jer ptice igraju ključnu ulogu u zdravlju naše planete.
(EUpravo zato/Index.hr)