Oprašivači su ključni za našu proizvodnju hrane i očuvanje ekosistema, ali su veoma ugroženi.
Kako bismo se izborili sa uzrocima opadanja njihove populacije i obezbedili im sigurna staništa, potrebne su mere koje uključuju sve sektore privrede, sve nivoe upravljanja i celokupno društvo, stoji u saopštenju Evropske agencije za životnu sredinu (EEA).
Izveštaj EEA "Zaštita i obnova oprašivača i njihovih staništa u Evropi" naglašava značaj ovih insekata za dobrobit ekosistema i prehrane širom sveta. Oko 80 odsto useva i poljskog cveća u EU zavisi od oprašivanja.
Ekonomska vrednost oprašivanja za poljoprivredu u EU procenjuje se na najmanje 5 do 15 milijardi evra godišnje, pri čemu su kulture poput jabuka, paradajza, badema i suncokreta zavisni od ovih "usluga" insekata.
"Međutim, suočavamo se sa zabrinjavajućim padom broja oprašivača u Evropi, uključujući divlje pčele, leptire i moljce. Gotovo 40 odsto vrsta osolikih muva, 20 odsto leptira i 9 odsto pčela u riziku je od izumiranja", ističe se u izveštaju.
Koji su glavni uzroci nestanka oprašivača?
- Gubitak poluprirodnih staništakoja su od ključnog značaja za oprašivače usled pojačane poljoprivrede
- Prekomerna upotreba pesticida ubija ili smanjuje broj oprašivača
- Gubitak mesta za formiranje gnezda u sasušenom drvetu i starim stablima zbog intenzivne seče šuma
- Invazivne strane vrste mogu da utiču i na oprašivače i na njihova staništa
- Klimatske promene i ekstremni vremenski uslovi utiču na dostupnost hrane
Kako da zaštitimo oprašivače?
Poljoprivredne aktivnosti u velikoj meri utiču na populacije oprašivača. Od suštinskog je značaja da postoje različita staništa i raznovrsne kulture za život insekata, a neophodno je smanjiti upotrebu pesticida i drugih poljoprivrednih hemikalija.
Mnoge zemlje u Evropi već preduzimaju mere za zaštitu oprašivača, a posebno se ističu uspešni primeri iz Irske, Norveške i Estonije.
EU je preduzela korake kako bi se izborila sa ovom krizom. Strategija EU za biodiverzitet do 2030. godine i Inicijativa EU za oprašivače uključuju obavezu da se do 2030. preokrene pad brojnosti ovih čudesnih bića. Direktiva o staništima, uz mrežu zaštićenih područja Natura 2000, pomaže u očuvanju ključnih poluprirodnih staništa oprašivača. Uredba o obnovi prirode, usvojena 2024. godine, pravno obavezuje države članice da zaustave pad broja oprašivača do 2030. i da uspostave sisteme za praćenje.
EU razvija standardizovani okvir za praćenje oprašivača, kako je predviđeno Uredbom o obnovi prirode. Već postoje korisne inicijative za praćenje širom zemalja i regiona, ali se razlikuju po vrstama koje prate i metodama koje koriste.
Predloženi sistem za praćenje ujednačiće sve metode kako bi se obezbedili pouzdani i uporedivi podaci.
Obnova populacije oprašivača znači da može da se obezbedi temelj zdravih ekosistema za buduće generacije. Izveštaj EEA poziva da se poljoprivreda i šumarstvo okrenu praksama koje su prilagođene oprašivačima.
(EUpravo zato/EEA)