Vlasti Luksemburga veruju da u zemlji može da se gaji više voća i povrća, pa nameravaju da ulože milione evra subvencija u gradnju staklenih bašti.
Predstojeći predlog zakona već je izazvao pometnju, a posebno su sumnjičavi u Ekološkom pokretu (Mouveco) i udruženju profesionalnih voćara Luksemburga (Lëtzebuerger Landesuebstbauveräin).
Predsednica Ekološkog pokreta Blanš Veber rekla je da njena organizacija podržava zakon, ali da su nezadovoljni što nema jasnih kriterijuma oko metoda kultivacije koji će se koristiti u staklenim baštama.
Veberova je rekla da u staklenicima može da se gaji održivo, bez pesticida i uz razumnu potrošnju energije i vode, ili na problematičan način - uz korišćenje previše vode, energije i pesticida.
"Čini se da u Luksemburgu postoji konsenzus da se proizvodnja voća poveća odgovorno. U tom slučaju, to treba jasno da piše u zakonu. To je pitanje transparentnosti, poštenja i pravne jasnoće", poručila je.
Kritičari su istakli i da bi zakon mogao da promoviše samo velike staklene bašte.
S tim se, međutim, ne slažu u udruženju voćara jer smatraju da novi zakon dopunjuje važeći, čiji je fokus na malom i srednjem biznisu.
Predsednik udruženja Žan-Klod Muler ne slaže se sa idejom da su veliki staklenici problematični. Naprotiv, kako je rekao, staklene bašte moraju da budu određene veličine da bi bile profitabilne.
On je naveo primer staklene bašte na granici sa Belgijom, od jednog hektara koja će biti proširena za još jedan hektar, što je veličina koja omogućava da se ostane profitabilan a da se staklenikom može upravljati.
"Naš pravi problem je što za snabdevanje Luksemburga ne možemo da se oslanjamo na staklene bašte duž granice. Kao država treba da imamo koristi od te tehnologije i podržimo naš poljoprivredni sektor", rekao je Muler za RTL.
I on smatra da staklenici mogu i treba efikasno da troše vodu i energiju i proizvode uglavnom bez pesticida, ali ne misli da je potrebno da se to napiše u zakonu.
(EUpravo zato/RTL/Dnevni evropski servis)