Ovim su razbesneli ekologe, ali i građane: Omiljeni svetski brend smanjuje sopstvene ciljeve zaštite životne sredine

Koka kola je jedno od najpopularnijih pića na svetu piće na svetu, pa možda nije ni čudo što je kompanija koja ga proizvodi najveći zagađivač plastikom već šestu godinu zaredom. Sada je objavila da smanjuje sopstvene ciljeve zaštite životne sredine.

Frank Hoermann / SVEN SIMON / AFP / Profimedia U PET flašama udeo recikliranog sadržaja mora da se poveća na 25 odsto, nova su pravila Evropske unije

Koka kola je jedno od najpopularnijih pića na svetu piće na svetu, pa možda nije ni čudo što je kompanija koja ga proizvodi najveći zagađivač plastikom već šestu godinu zaredom.

Sada je ova kompanija, na zaprepašćenje javnosti umanjila svoje ambicije za zaštitu životne sredine, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo ekoloških aktivista.

 2022. godine Koka Kola je sebi postavila cilj da 2030. godine najmanje 25 odsto svojih napitaka prodaje u povratnim odnosno staklenim bocama i plastičnim bocama za ponovno punjenje.

Takođe, planirali su da reciklirani materijal čini barem 50 odsto ambalaže.

Kompanija je nameravala da najkasnije 2025. smanji godišnju potrošnju primarne plastike za ukupno tri miliona tona. Međutim, sada je revidirala ove ambicije.

Novi ciljevi za 2030. za udeo recikliranog materijala u primarnoj ambalaži (plastika, staklo, aluminijum) iznose 35-40 odsto.

Generalni direktor kompanije Džejms Kvinsi rekao je 2020. godine da će najkasnije na kraju nastupajuće decenije kompanija reciklirati plastični ekvivalent svake boce koju pusti u prodaju.

Ovaj cilj je takođe upravo ublažen, na 70 do 75 odsto boca i limenki koje pusti na tržište, i to bez naznačenog roka.

Oliver Franklin-Volis, autor knjige "Pustara: Prljava istina o tome šta bacamo, gde to ide i zašto je to važno" , izjavio je za CNN da je ovo peti put da Coca-Cola menja svoje ciljeve od 1990. godine, kada je počela mnogo da obećava o reciklaži i zaštiti životne sredine.

„Svaki put kada kompanija objavi ambiciozna obećanja, usledi velika medijska pažnja. Međutim, nakon nekoliko godina, zbog ekonomskih poteškoća ili želje za povećanjem prihoda, ciljevi se tiho odbacuju. Ovo je samo poslednji primer tog obrasca," naveo je Franklin-Volis.

Najveći zagađivač plastikom na svetu

Prema podacima organizacije Break Free From Plastic, Koka kola je najveći zagađivač plastikom na svetu, sa proizvodnjom od oko 5,97 miliona tona plastike godišnje, ili oko 137 milijardi plastičnih flaša.

U studiji objavljenoj u časopisu Science Advances, istraživači su koristili podatke iz petogodišnjeg globalnog programa u periodu od 2018 do 2022 sprovedenog u 84 zemlje, kako bi identifikovali brendove na plastičnim predmetima pronađenim u prirodi.

Za polovinu predmeta nije bilo moguće utvrditi brend. Pet najvećih indentifikovanih zagađivača su: Koka Kola (11 odsto), PepsiCo (pet), Nestlé (tri), Danone (tri) i Altria (dva odsto).

Objava ove informacije dolazi samo dva dana nakon što su u Busanu u Južnoj Koreji propali pregovori o sporazumu za rešavanje globalne krize zagađenja plastikom.

„Njihov najnoviji potez je ekspertska lekcija u grinvošingu, budući da je odustala od prethodno najavljenih ciljeva za ponovnu upotrebu i odabrala da preplavi planetu sa još više plastike koju ne može efektivno ni da prikupi ni reciklira. To samo pojačava reputaciju kompanije kao najvećeg zagađivača plastikom na svetu", ocenio je Von Hernandez, globalni koordinator organizacije Break Free from Plastic.

Profit ili dobrobit?

Koka Kola je ranije najavila da će najkasnije 2030. oboriti godišnju količinu svojih emisija gasova sa efektom staklene bašte za 25 odsto, sa nivoa iz 2015. godine.

Sada tvrdi da se usklađuje sa ciljem obuzdavanja globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa, ali bez jasno naznačene količine.

U saopštenju kompanije stoji da su ciljevi ažurirani zbog izazova u ulaganjima u resurse, nedostatka infrastrukture za reciklažu kao i zbog troškova na tom polju te zbog potrebe za fokusiranjem na održivije i bolje merljive ciljeve za bezbednu vodu, smanjenje emisija i prilagođavanje infrastrukture u saradnji sa partnerima.

"Kad govore o izazovima, zapravo odabiru da ne ulože sredstva koja su prethodno obećali. Ova odluka je verovatno posledica promena u okruženju, poput političkih dešavanja i pada cena sirove plastike. S obzirom na to da je reciklirana plastika skuplja zbog procesa sakupljanja, čišćenja i obrade, kompanija radije daje prioritet profitu nego dobrobiti ljudi", zaključio je Franklin-Volis.

(M.A./EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)