Komisija "kupila" vreme da obezbedi efikasnu primenu: Odloženo stupanje na snagu Zakona EU o krčenju šuma

Iako je predviđeno da Zakon o krčenju šuma stupi na snagu krajem 2024. godine, sada o njemu treba ponovo da pregovaraju države članice. Tako je odlučio Evropski parlament, a evo i šta stoji iza ovog poteza.

Jens Bondarenko / imago stock&people / Profimedia šuma

Evropski parlament je u četvrtak izglasao odlaganje i izmenu odredbi Zakona o krčenju šuma, uredbe EU koja nameće obavezu dužne pažnje svim trgovcima koji uvoze određene sirovine u Evropu.

Prema predloženom zakonu, goveđi proizvodi, kakao, kafa, palmino ulje, kaučuk, soja i drvo i proizvodi od njih ne smeju da potiču sa posečenog zemljišta, a uvoznici moraju da garantuju ispunjenost uslova.

Zakon je predložila Evropska komisija kako bi se prekinula veza između evropske potražnje i globalnog krčenja šuma, pošto je potrošnja određenih proizvoda u EU odgovorna za približno 10% globalnog krčenja šuma, prema izveštaju FAO.

Komisija je objasnila da bi odlaganje kupilo period od 12 meseci kako bi se "obezbedila pravilna i efikasna primena".

Zemlje EU brzo su podržale predlog Komisije, a iako je parlament sada sledio njegov primer, odobrio je i osam novih amandmana na tekst koje sada mora da odobri Savet EU.

Amandmani imaju za cilj da pojednostave proces i smanje opterećenje za uvoznike, ali ekološke nevladine organizacije tvrde da bi to smanjilo standarde usklađenosti.

"Cilj nam je da zaustavimo ilegalno globalno krčenje šuma, ali bez preopterećenja evropskih poljoprivrednih kompanija ili međunarodnih trgovinskih partnera", rekla je poslanica Evropskog parlamenta Kristin Šnajder, vodeći pregovarač Grupe EPP o zakonodavstvu o krčenju šuma.

Ceo zakonski tekst će sada ponovo pregledati i odobriti Evropski parlament i Savet.

Evropska komisija zadržava mogućnost da povuče predlog ili se usprotivi amandmanima koje je odobrio parlament. U tom slučaju, Savet bi zahtevao jednoglasno usvajanje amandmana, dok je obično dovoljna kvalifikovana većina.

Nova "anti-zelena" većina?

Odlaganje je odobreno u Parlamentu sa 371 glasom, 240 protiv i 30 uzdržanih. Međutim, amandmani su usvajani užom većinom, pojedini i sa samo nekoliko glasova.

Tehnički problemi sa glasačkim aparatima u Parlamentu naveli su neke poslanike, kao što je predsedavajuća Renev Europe Valerie Haier, da zatraže ponovno glasanje.

Ovo je demantovala predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola.

Promene zakona podržale su Evropska narodna partija (EPP), tvrdo-desničarski evropski konzervativci i reformisti (ECR), krajnje desničarske Patriote za Evropu (PfE) i Evropa suverenih nacija (ESN).

Liberalni poslanici EP iz Obnove Evrope bili su podeljeni, dok su levičarske stranke glasale protiv amandmana.

Ova koalicija, koja se često naziva "venecuelanska većina“ zbog svoje podrške priznavanju kandidata venecuelanske opozicije Edmunda Gonzalesa za legitimnog predsednika zemlje, stoji u suprotnosti sa proevropskom većinom (EPP, socijalisti i demokrate i Renev Europe) koja je podržavala Poslednji mandat Ursule fon der Lajen.

To takođe razbija "sanitarni kordon“, sistem koji su osmislile višecentrističke snage u Parlamentu kako bi isključile krajnju desnicu od uticaja na odluke EU.

Ovaj prelazak na desničarsku većinu u parlamentu mogao bi se proširiti i na buduća glasanja o ekološkim odredbama, potencijalno ugrozivši ključne elemente Zelenog dogovora.

To bi takođe moglo uticati na politički pravac sledeće Evropske komisije.

Greenpeace i ekološke grupe tvrde da ako Komisija prihvati razvodnjeni zakon o krčenju šuma, to može signalizirati da bi drugi elementi Zelenog dogovora mogli biti poništeni, čak i ako su već usvojeni.

Glasanje parlamenta takođe stavlja predsednicu Komisije Ursulu fon der Lajen u težak položaj, pošto je amandmane uvela njena Evropska narodna partija, za koju se čini da je sve sklonija da se suprotstavi naporima Komisije za zaštitu životne sredine.

(M.A./EUpravo zato/euronews.com)