Zagađenje, degradacija staništa, klimatske promene i prekomerna upotreba slatkovodnih resursa vrše pritisak na Evropu, a samo trećina njenih površinskih voda je u dobrom stanju, upozorila je Evropska agencija za životnu sredinu (EEA).
"Zdravlje evropskih voda nije dobro. Naše vode se suočavaju sa nezapamćenim nizom izazova koji prete vodnoj sigurnosti Evrope," izjavila je izvršna direktorka EEA, Lina Ila-Mononen, u saopštenju.
Samo 37 odsto površinskih voda u Evropi postiglo je "dobar" ili "visok" ekološki status (mera zdravlja vodenih ekosistema), navedeno je u izveštaju EEA. U međuvremenu, samo 29 odsto površinskih voda postiglo je "dobar" hemijski status u periodu od 2015. do 2021. godine, prema podacima koje su prijavile zemlje članice EU.
Podzemne vode Evrope — glavni izvor pijaće vode na kontinentu — bile su u boljem stanju, sa 77 odsto onih koje su imale "dobar" hemijski status. Dobar hemijski status znači da voda nije prekomerno zagađena hemijskim hranljivim materijama i toksičnim supstancama.
Zagađenje vazduha je "krivo"
Površinske vode su ugrožene zagađenjem vazduha — poput sagorevanja uglja i emisija iz automobila — kao i poljoprivredom, čiji otpad kontaminira tlo.
"Evropska poljoprivreda treba da poveća korišćenje održivijih organskih i agroekoloških praksi, uz podsticaje i promenu u našim prehrambenim navikama", navodi se u izveštaju.
Evropska agencija je analizirala 120.000 površinskih vodenih tela i 3,8 miliona kvadratnih kilometara podzemnih voda u 19 zemalja članica EU i Norveškoj. Pozvala je zemlje članice EEA da prepolove upotrebu pesticida do 2030. godine.
"Moramo udvostručiti naše napore da obnovimo zdravlje naših dragocenih reka, jezera, obalnih voda i drugih vodenih tela i da osiguramo da ovaj vitalni resurs bude otporan i siguran za buduće generacije," rekla je Ila-Mononen.
Efekti klimatskih promena, uključujući ekstremne suše i poplave, kao i prekomerna upotreba slatkovodnih resursa, vrše pritisak na evropska jezera, reke, obalne vode i podzemne vode "kao nikada do sada," saopštila je EEA. Vlade moraju dati prioritet smanjenju potrošnje vode i obnovi ekosistema, navodi se.
(EUpravo zato/Euractiv)