Plava špilja trpi posledice prekomernih poseta: Kupači ugroženi, vazduh zagađen, na udaru i pećinski ukrasi

Youtube printscreen/Mytravelpoint Plava špilja, Crna Gora

Barke i brodići koji tokom letnje turističke sezone dovoze turiste u pećinu, zagađuju vazduh, a gust saobraćaj ugrožava bezbednost kupača, dok su prethodnih dana na udaru bili i pećinski ukrasi.

Veselin Mijajlović, direktor Regionalnog ronilačkog centra za podvodno deminiranje i obuku ronilaca ističe da je to jedno haotično stanje.

Naime, iskorišćena kao turistička atrakcija, ova pećina polako plaća svoj danak preteranih poseta.

"Imate u jednom trenutku desetak čamaca u Plavoj špilji, jedan pored drugog, rade motori, imate turiste koji skaču u vodu. Stvara se gužva i nesigurnost i ugrožava se bezbednost tih ljudi", ističe Mijajlović.

Youtube printscreen/Mytravelpoint Brodić i kupači u Plavoj špilji

Biser crnogorske obale, Plavu špilju ugoržavaju ljudi, a izduvni gasovi i nafta iz motora ugrožavaju podvodni svet.

Ugrožena na više načina

"Pre svega ugrožena je flora i fauna, a budu ugroženi i pećinski ukrasi", kaže Mijalović.

Iako je ova oblast neuređena kroz institucije, sagovornici Portala RTCG predlažu zaštitu ovog lokaliteta.

"Mi smo u ime Ekološkog društva Boke Kotorske rekli, kada je primećen ovaj problem, da ćemo Skupštini opštini Herceg Novi dati oblik dokumenta koji bi oni trebali da procesuiraju za zaštitu Plave špilje", kaže Olivera Doklestić ispred Ekološkog društva Boke Kotorske.

Plava špilja - Biser Crne Gore

Plava špilja je jedna od najljepših i najvećih pećina u nizu pećina, koje se nalaze duž, veoma razređene obale na poluostrva Luštica u Boki kotorskoj. Pećina se nalazi između uvale Zlatna luka i Rta Mokra gora, a udaljena je od Herceg Novog 5,7 nautičkih milja.

Ona ima dva otvora pod uglom od 45 stepeni, manji otvor sa južne strane i veći sa jugozapadne koji je visine 3 metra, a širine oko 15 metara tako da unutar špilje mogu ući obične barkom i manji brodovi.

Dubina mora unutar špilje je 4 - 5 metara. Visina od nivoa mora do vrha tavanice je 9 metara, a njena površina je oko 300 m².

Naziv je dobila po neobično kristalno plavoj boji koja nastaje refleksijom sunčevih zraka koji se odbijaju o njenu površinu tokom vedrih dana.

Mijajlović dodaje da bi za početak trebalo prikupiti nekoliko idejnih rešenja od stručnih lica kako bi taj prostor trebalo valorizovati i kako bi ga najbolje bilo iskoristiti u turističke svrhe.

Pored institucionalne, sagovornici predlažu i dodatnu zaštitu u vidu kontrole ulazaka i izlazaka, kao i stroge zabrane ulaza gliserima, kaže Doklestić.

"Mislim da bi trebalo razmišljati o tome da se ograniči ili potpuno zabrani ulazak čamaca", slaže se Mijajlović.

Ekološka inspekcija radi na proceni stanja u Plavoj špilji, a direktor Agencije za zaštitu životne sredine, Milan Gazdić, kaže da mora struka da procijeni obim štete i da li je potrebno odraditi remedijaciju ili neki drugi vid zaštite.

Iz Uprave za inspekcijske poslove saopštili su da će u narednim danima obavestiti javnost o nalazu ekološke inspekcije.

(M.A./EUpravo zato/rts.rs)

TAGOVI