Moramo da obratimo pažnju i na KLIMATSKE IGRE: Postoje svetski rekordi koje ne želimo da oborimo

"Na Olimpijadi će ljudi pokazati šta neverovatni napori mogu da postignu. Sada nam je potrebno da naši lideri pokažu istu odlučnost i rešenost kao ovi sportski šampioni i postave klimu i prirodu na put oporavka", saopštila je direktorka programa zaštite prirode WWF Adrije.

WWF Adria

Olimpijske igre se uvek održavaju u kontekstu pomeranja granica ljudskih dostignuća i obaranju novih svetskih rekorda.

Uoči Igara, snažna nova kampanja WWF-a upozorava da klimatski rekordi koje planeta odskora obara nisu oni koje želimo da oborimo. Rekordne vrućine, gubitak prirode i topljenje leda signalizuju pretnju po naš opstanak.

Dunja Macoko Drvar, direktorka programa zaštite prirode WWF Adrije, rekla je: "Na Olimpijadi će ljudi pokazati šta neverovatni napori mogu da postignu. Sada nam je potrebno da naši lideri pokažu istu odlučnost i rešenost kao ovi sportski šampioni i postave klimu i prirodu na put oporavka".

2023. godina je bila najtoplija godina zabeležena do sada, sa oborenih bezbroj nacionalnih temperaturnih i ekstremnih vremenskih rekorda.

Istaknuti rekordi uključuju: najduži tropski ciklon zabeležen u Mozambiku, Grčku suočenu sa najvećim požarima u istoriji EU i nove temperaturne rekorde u Francuskoj, Kini, Tajlandu, Bangladešu, Demokratskoj Republici Kongo, Haitiju, Omanu, Peruu i drugim državama.

U Beogradu je tako 2023. godina najtoplija ikada, uz odstupanje od proseka srednje godišnje temperature za čak 1,8 stepeni. Temperature su ostale visoke i u 2024. godini, pri čemu je jun 2024. trinaesti uzastopni mesec u kome globalne temperature dostižu 1,5°C više u odnosu na predindustrijsku eru.

WWF-ova kampanja donosi video, koji stavlja naglasak na broj klimatskih rekorda oborenih tokom 2023. godine. Film sportskim jezikom objašnjava upečatljive snimke ekstremnih vremenskih nepogoda i time prenosi našu poruku: Svet obara previše klimatskih rekorda. Zajedno možemo da promenimo igru!

“Promene klime utiču na sve aspekte života, pa tako i na sportske rezultate, ali i na mogućnost održavanja određenih sportskih događaja. Analize uticaja klimatskih promena na različite vrste društvenih aktivnosti pokazuju da će sredinom ovog veka uslovi za, na primer igranje fudbalske utakmice, biti neprihvatljivi u skoro celoj Evropi tokom 30% letnjih dana, a biciklističke trke u južnim delovima kontinenta neće biti vožene u 10 do 30 letnjih dana“, objašnjava Macoko Drvar.

Istraživači sa Univerziteta Portsmut upozoravaju da intenzivne vrućine na Olimpijadi u Parizu mogu da ugroze sportiste na Igrama. Izveštaj "Prstenovi vatre" sugeriše da Pariz ima potencijal da nadmaši rekordne temperature koje su sportisti doživeli na poslednjim igrama u Tokiju.

"Promena igre je moguća. Imamo rešenja, samo treba da ih ubrzamo. Prošle godine smo videli rekordan rast u generaciji obnovljive energije. Sada sledi obaranje ovog rekorda iz godine u godinu, kao i nove pozitivne klimatske akcione prekretnice u oblastima kao što su energetska efikasnost, dekarbonizacija industrije, očuvanje i obnova prirode, izgradnja otpornosti na ekstremne vremenske uslove i klimatsko finansiranje za zemlje u razvoju“, zaključuje Macoko Drvar.

(EUpravo Zato/WWF)